12 Dec ČESI I RAZVOJ SOKOLSTVA U ĆUPRIJI 1
Sokolstvo je, sasvim sigurno, ostavilo jedan od najdubljihtragova u političkoj, sportskoj i kulturnoj istoriji gotovosvih slovenskih naroda u drugoj polovini 19. i početkom 20.veka. Borba za nacionalno oslobođenje, povezana sa ideologijomslovenstva, vođena na načelima liberalizma i idealima sklada telesnogi duhovnog razvoja čoveka, uslovila je razgranatu delatnost namnogim poljima. Zbog masovnog karaktera cele ove organizacije, koja je priređivala velike javne svečanosti i jasnih nacionalno-revolucionarnih ciljevakoji se odnose na oslobođenje slovenskih naroda,sokolstvo predstavlja izuzetno važan društveno-politički pokret.
Iako su Sokoli u prvom redu bili sportskaorganizacija, zbog svoje ideologije često su bili usko vezani zapolitičke događaje, a naročito za vojsku i njene težnje i potrebe. Društveni i kulturni preobražaj mnogih palanki, među kojima senalazila i Ćuprija, često je bio uslovljen i delatnošćusokolskih organizacija.Masovne Sokolske akademije, takmičenja,sletovi, parade, koncerti i javnepriredbe bili su svakodnevica svih onih mesta gde su osnovana sokolska društva, što je ostavilosnažan utisak na savremenike.Sokolske organizacije ostavilesu iza sebe svoje uniforme, opremu za vežbanje, zastave, a uprivatnim kolekcijama i mnogobrojne fotografije raznihdogađaja koji su u životu tadašnjih generacija imali velikuemotivnu vrednost. Ovaj podatak je od velike važnosti, ako se ima u vidu da su Sokoli u svojim redovima uglavnom imalisrednjoškolsku omladinu, u najkritičnijem uzrastu.
Sokolski pokret je nastao u Češkoj sredinom 19. veka. Ciljevi ovog društvenog i nacionalističkog pokreta bili su jačanje nacionalne i slovenske misli u naprednom i demokratskom duhu i unapređenje telesne, umne i moralne vrednosti svakog pojedinca i društv. Sokolska ideologija se zasnivala na idejama slobode, bratstva i jednakosti. Osnivači sokolskog pokreta su smatrali da se jedino fizički i moralno zdravi pripadnici slovenskog naroda mogu boriti za sokolske ideale.
Rodonačelnikom sokolskog pokreta smatra se Miroslav Tirš. Njegova ideja, kao dobrog poznavaoca antičke gimnastike i ideala sklada duha i tela, bila je da osnovnicilj fizičkog vežbanja usmeri na jačanje fizičkih sposobnosti naroda,neophodnih u konačnoj borbi za nacionalno oslobođenje. Sledio je načela liberalizma, koja je uskladio sa idealima nacionalnogoslobođenja porobljenih Slovena. Takođe, Tiršov idejni sistem sokolstva nastao je, u neku ruku, i pod uticajem darvinizmai shvatanja da u večitoj borbi za opstanak pobeđuju samo jakii snažni pojedinci. Tako je i prihvaćen naziv po pticisoko, koja oličava snagu, lepotu i borbenost. Prvi Sokolski savezČeške osnovan je 1879. godine, dok je prvi sokolski slet u Pragu organizovan već 1882. godine.
Osnovni podsticaj za razvoj sokolstva u slovenskimkrajevima Austro-Ugarske bila je borba za nacionalnuemancipaciju i očuvanje nacionalnog identiteta. Sa druge strane, Srbija je, kao slobodna inezavisna država, svoju nacionalnu ideju razvijala i propagirala kroz zvanične državne institucije. Tek sapovećavanjem opasnosti od ratnih sukoba pred Prvi svetskirat, osnivaju se posebne nedržavne organizacije, kao Narodnaodbrana povodom Aneksione krize 1908. godine, koje su razvijalenacionalnu i sveslovensku svest. Do tada, sokolstvo je višeposmatrano kao gimnastički pokret, bez jasne nacionalnemisije. Narodna odbrana je uživala podršku i najuticajnijih stranačkih vođa i intelektualaca, atelesna kondicija vojnih obveznika postala je bitna komponenta nacionalnog interesa, usmerenog ka ujedinjenju svih južnoslovenskih naroda. Pokrenuti su mnogi listovikoji su propagirali vojne pripreme nasuprot demokratiji.Vojska je preko svog lista „Pijemont” propagirala militarističkevrednosti, ali i gimnastička društva, koja bi trebalo da se upotrebe radi ostvarenja nacionalnih zadataka, pri čemu jevojsci namenjena vodeća uloga.
