FRANTIŠEK ZAJIC – SPORTSKI RADNIK 2. DEO - Ćuprija.net
33463
post-template-default,single,single-post,postid-33463,single-format-standard,bridge-core-2.1.1,ajax_fade,page_not_loaded,,paspartu_enabled,overlapping_content,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-19.8,qode-theme-bridge,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.1,vc_responsive
 

FRANTIŠEK ZAJIC – SPORTSKI RADNIK 2. DEO

FRANTIŠEK ZAJIC – SPORTSKI RADNIK 2. DEO

Povesti din batrna
ČITAJ MI!

Još u svojoj ranoj mladosti Franjo Zajic je pokazivao veliku naklonost prema sokolstvu. Bio je vežbač sokolskog društva u Visočanima kod Praga, gde je u zvanjima napredovao do samog vrha, postavši načelnik društva. Kao veliki slavenofil slobodarskog duha, upisao je sokolsku školu koju je završio 1902. godine. Predstavljajući svoje sokolsko društvo, imao je odlične rezultate na sokolskim takmičenjima. Zabeležen je podatak da je na velikom sletu u Pragu 1895. godine ostvario visoko peto mesto u uzrastu nižih razreda. Za vreme boravka u Češkoj zauzimao je visoke položaje u sokolskim društvima Srednjočeške župe. Pored mesta načelnika Sokolskog društva u Visočanima, bio je načelnik u Kouržimu i zamenik načelnika u Barakovu.

Na drugoj strani evropske karte, nekada orijentalna varoš na Moravi, svoje sportske korene vukla je s kraja 19. veka kada su osnovani ogranak timočkog Kola jahača „Knjaz Mihailo“ i streljačka družina. Konjički sport je u tom periodu bio i najpopularniji u Srbiji, ako se izuzmu takmičenja gimnastičarskih društava u većim gradovima. Širenjem sokolskih ideja iz zapadnih oblasti naseljenih slovenskim narodom, krajem 19. veka dolazi do osnivanja prvih sokolskih udruženja u Srbiji. Na osnovu fragmentarnih podataka saznajemo da je u Ćupriji još 1906. godine osnovano Sokolsko društvo „Dušan Silni“ koje je beležilo značajne rezultate. Raspolagalo je velikim brojem sprava, a prostorije društva nalazile su se u tadašnjoj osnovnoj školi. Marta 1911. godine održan je javni čas u jednoj gostionici koji je bio vrlo lepo posećen. Pretpostavlja se da je društvo napredovalo zalaganjem Čeha, koji su se u to vreme naselili u Ćupriji i radili u izgradnji fabrike šećera i stambene kolonije. Da je društvo zaista postojalo pre početka Balkanskih i Prvog svetskog rata, svedoči i prijavljeni gubitak i zahtev za nadoknadu ratne štete.

Ubrzo po završetku Velikog rata, februara 1921. godine, pobornici sokolske ideje iz Ćuprije održali su sastanak na kome je izabrana privremena uprava pod predsedništvom učitelja i direktora Gimnazije, Steve Čuturila. Ovu upravu je ubrzo zamenila nova, stalna, na čelu sa Franjom Zajicom, čime je obnovljen rad Sokolskog društva „Dušan Silni“. Kako ćuprijski sokoli u prvim posleratnim godinama nisu imali adekvatne uslove za vežbanje, Zajic je septembra 1922. godine obezbedio prostor za vežbače u krugu Fabrike šećera. Već naredne godine, u dvorištu šećerane izgrađena je nova Sokolana (vežbaonica) koja je predata na korišćenje ćuprijskim sokolima. Osvećenje nove Sokolane obavljeno je 7. oktobra 1923. godine i tom prilikom je Sokolsko društvo „Dušan Silni“ preimenovano u Sokolsko društvo „Ćuprija“. Pod starešinstvom Franje Zajica, Sokolsko društvo „Ćuprija“ beležilo je odlične rezultate, naročito tridesetih godina prošlog veka. U Ćupriji je 1929. godine održan Treći slet Šumadijske župe, koji je okupio na stotine vežbača i još više zaljubljenika u sport. Najbolji ćuprijski sokoli su 1932. godine učestvovali na Sveslovenskom sletu u Pragu, a 1934. godine prisustvovali velikim sokolskim manifestacijama u Skoplju i Zagrebu. To nije bio kraj aktivnostima Sokolskog društva pod Zajicovim starešinstvom. Pored velikog broja javnih časova i utakmica, Sokolsko društvo „Ćuprija“ je 1929. godine donelo odluku o kupovini placa za izgradnju sokolskog doma. Taj veliki projekat je zbog finansijskih poteškoća ostvaren tek 1938. godine, kada je izgrađen Sokolski dom, koji postoji i danas. Velikom uspehu ćuprijskog sokolstva značajno je doprineo i položaj Franje Zajica, koji je bio dugogodišnji zamenik načelnika Šumadijske župe. Po svom penzionisanju, 1937. godine, Zajic je izabran za počasnog starešinu Sokolskog društva „Ćuprija“.

Međuratni period istorije Ćuprije pamti Franju Zajica kao čoveka koji je aktivno pomagao mnoga udruženja i sportske organizacije. Iako je podatak da su Česi koji su radili u Fabrici šećera doneli prvu fudbalsku loptu u Ćupriju između 1911. i 1915. godine nepouzdan, zna se da su po završetku Prvog svetskog rata učestvovali u osnivanju prvih fudbalskih klubova. U osnivanju i upravljanju jednim od njih učestvovao je Franjo Zajic. Reč je o Sportskom klubu „Slavija“, osnovanom na Vidovdan 1922. godine. Članovi ovog kluba su najpre trenirali u krugu Fabrike šećera, da bi se zatim preselili na poljanu pored Ravanice. Uskoro su se fudbaleri Sokolskog kluba „Slavija“ vratili u krug šećerane, gde je izgrađeno novo igralište koje postoji i danas.

Osnivanje Oblasnog odbora Aero-kluba u Ćupriji, 1928. godine, bila je još jedna važna tekovina znamenitog Zajica. Zajedno sa velikim županom Moravske oblasti Miroslavom Dinićem i nekoliko poznatih lica Ćuprije onog doba, osnovan je ogranak jednog od najmasovnijih jugoslovenskih sportskih društava, koji je na svojim mitinzima okupljao veliki broj znatiželjnih građana.