POSLEDNJI ČAMDŽIJA U POMORAVLJU - Ćuprija.net
32242
post-template-default,single,single-post,postid-32242,single-format-standard,bridge-core-2.1.1,ajax_fade,page_not_loaded,,paspartu_enabled,overlapping_content,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-19.8,qode-theme-bridge,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.1,vc_responsive
 

POSLEDNJI ČAMDŽIJA U POMORAVLJU

POSLEDNJI ČAMDŽIJA U POMORAVLJU

Čitaj mi
Čitaj mi!

Stanovnici Pomoravlja svoj život, opstanak i razvoj naseobina u najvećoj meri vezivali su za plahovitu, hirovitu i varljivu Moravu. Tokom istorije, dolina najveće srpske reke oduvek je bila naseljena zbog plodnosti zemljišta i bogate letine, koju je meštanima plahovita Morava, koliko dala, toliko znala i da uzme čestim poplavama. Oni koji su život proveli kraj reke, dobro su naučili sve njene virove i brzake, još bolje da plivaju i ribare a neki da savladaju, svojevremeno najcenjeniji zanat u moravskim selima, izradu čamaca od drveta i ručno pletenje ribarskih mreža.

Na žalost, o ovom zlata vrednom zanatu, danas ćemo pisati u prošlom vremenu, jer jedini čamdžija u Pomoravlju, više nije među živima. Životije Petrović, poznatiji kao Žika bure, sa Moravom je drugovao čitav svoj život. Dok ga je snaga služila, nije odustajao da u svojoj maloj radionici na kraju moravske ulice u Mijatovcu, napravi još koji čamac, jer boljih u ovom kraju nije bilo.

Zanat je kako nam je ispričao naučio od starog ribara iz jednog moravskog sela, koji nije imao naslednika kojima bi svoje umeće preneo, pa je tako svoje majstorske tajne poslao sa druge strane reke, deda Žiki mijatovčaninu. Govorio je da ne pamti koliko je za života čamaca izradio, ali je sa sigurnošću tvrdio da njegove barke nisu plovile samo Moravom, i da je ponekad toliko posla bilo da je noćima utezao daske i premazivao gotove čamce, kako bi robu mušterijama isporučio na vreme.

Kao najosnovniji materijal, za izradu čamaca potrebno je drvo. Kvalitet čamca zavisi najviše od vrste drveta. Najbolje drvo za izradu je tvrdo drvo, a to su bukva, grab, javor, hrast, orah. Mada, iako su to najbolje vrste one su i najskuplje, zato se češće koristi vrba i topola, jeste da je mekše drvo, ali je pristupnije. Testera, šmirgl papir, ekseri, lim, i kao glavni materijal bez kog se ne može, katran za mazanje čamca, dodatni su materijali da bi jedan čamac, mogao da se na tradicionalan način napravi.

Ono što je interesantno, to je da je deda Žika sav alat koji je koristio za izradu čamaca sam napravio, jer je u vreme kada je on počinjao, bilo veoma teško nabaviti bilo šta od sprava, utega i tegova koji su bili preko potrebni da se napravi osnovna konstrukcija čamca. Za ljude koji su se na ovakav tradicionalan način bavili izgradnjom čamaca, sa punim pravom možemo da kažemo da su bili umetnici i zanatlije, jer bi danas pored savremene kompjuterske tehnike i mašina za obradu drveta, postupak izrade barke trajao daleko kraće, ali ne bi imao dušu, kažu neki od poslednjih čamdžija.

Na žalost, ovaj tradicionalni zanat polako odumire. Na Moravi, tek po koji usidreni drveni čamac, čeka svog vlasnika, ili ribolovca. Na ostalim većim rekama, koje spadaju u kategoriju plovnih, drvene čamce alasa zamenile su jahte, gliseri, brodići od stakloplastike i plastike. Lepi, funkcionalni i trajni, rekli bi. Ali ništa ne može da zameni trajnost drvenog čamca. Ne zaboravite, treba uzeti drvo i od njega napraviti remek  – delo, čamac. E to vam je umetnost, govorio je sa setom poslednji pomoravski čamdžija.