KOVAČKI ZANAT - Ćuprija.net
32095
post-template-default,single,single-post,postid-32095,single-format-standard,bridge-core-2.1.1,ajax_fade,page_not_loaded,,paspartu_enabled,overlapping_content,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-19.8,qode-theme-bridge,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.1,vc_responsive
 

KOVAČKI ZANAT

KOVAČKI ZANAT

Čitaj mi
Čitaj mi!

Kovački zanat nekada je slovio za najcenjeniji, a do polovine prošlog veka, život na selu nije bio zamisliv bez barem jedne seoske kovačnice. Potkivanje konja, popravka alatki, izrada delova za zaprežna kola, samo su neki od poslova koje je kovač obavljao. Kako se bez oruđa ni jedan posao u poljoprivredi, koja je na selu imala primat nije mogao zamisliti, pred kovačnicama se čekalo satima, kako bi se posao na njivi mogao završiti istog dana. Danas je slika sasvim drugačija.

Kovački zanat u Pomoravskom okrugu gotovo da je isčezao, a porodičnu tradiciju i kovački “oganj” održava tek nekolicina najupornijih kovača, kojima je ovaj žuljevit posao od vajkada bio u porodici. Jedan od njih je i Radovan Zdravković, kovač iz Kovanice, najmanjeg sela u opštini Ćuprija.

Zanat je nasledio od oca, kome je još kao dete, pomagao u seoskoj kovačnici. Zanat koji je naučio poneo je sa sobom, da bi nakon ženidbe u Kovanici, otvorio omanju kovačku radnju, u kojoj se, kako nam reče poslednjih godina tek povremeno čuje zvuk nakovnja.

“Kovački zanat je u suštini veoma jednostavan, kao i alat koji se prilikom kovanja koristi. Vatru pravimo u peći a kada se ćumur užari, na njega stavljamo gvožđe koje hoćemo da kujemo. U potpirivanju vatre ja i dalje koristim starinski mehur, dok u savremenijim kovačnicama postoje mašine koje to efikasnije obavljaju. Kada se gvožđe zagreje, na otprilike 360 stepeni, stavljamo ga klještima na nakovanj i posao može da počne, kaže Radovan.

U njegovoj kovačnici kao da je vreme stalo. U radu i dalje koristi staro ložište za vatru, mehove, nakovanj, čekić i kovačka klješta koja je davno nasledio. “Nema više kovača, jer je potreba za njihovim uslugama nestala. Uvođenjem mehanizacije u poljoprivredi, ručna obrada zemlje gotovo i da se ne praktikuje, a moj glavni posao bio je da osposobim poljoprivredne alatljike za rad. Donose mi komšije, a i ljudi iz okolnih sela alat, oruđe za poljoprivredu, plugove, motike, ali posla je sve manje, kaže Radovan.

Nekada su čitave porodice od ovog posla živele, školovale decu, ali je u eri modernizacije, ovaj dragoceni zanat potpuno nestao. Kovački zanat, u suštini je baza za razvoj metalskih i metaloprerađivačkih zanata, od kojih su danas najrazvijeniji bravarski, metalostrugarski i alatničarski. Kovačnice su zamenile savremene manufakturne radionice za mašinsku izradu ograda od kovanog gvožđa, rešetki, različitih konstrukcija, a proces proizvodnje u potpunosti je mehanizovan. Industrijalizacija je učinila svoje, pa su zanatske veštine majstora polako pale u zapećak a sve manje je kovača koji, kao Radovan, rade na tradicionalan način. Ono što je nezamenljivo, jeste umešnost majstora, jer kako rekoše za kovački zanat nema šablona, sve se radi po osećaju. Ono što raduje, jeste podatak da se kovački zanat danas od svojih isključivo funkcionalnih korena, izrade alata i oruđa za rad, preselio u umetničke radionice, koje se bave izradom kovanih ukrasnih elemenata za kapije, ograde, razne rešetke, nameštaja, skulptura, oružja, ukrasnih i sakralnih predmeta, kuhinjskog pribora i alata.

Treba napomenuti da je krajem prošle godine, na inicijativu Privredne komore Beča a u cilju očuvanja tradicionalnog kovačkog zanata u Austriji, slobodno kovanje uvršteno na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Kako bi se tradicionalni kovački zanat održao u Beču, čak 310 polaznika dualnog srednjeg stručnog obrazovanja u industriji obrade metala će izučavati i slobodno kovanje. Njima će znanje prenositi najiskusniji majstori.

Poslednjih godina i u našoj zemlju veliki akcenat stavlja se na promociju dualnog obrazovanja, naročito u sveri metalske industrije. Ovakvi primeri pozitivne prakse, mogu da doprinesu da se jedno od nekada najtraženijih zanimanja ne zaboravi i da se u malobrojnim kovačkim radionicama, koje još uvek odolevaju tranziciji, ne ugasi “kovački” oganj.