04 Dec LADISLAV TRČKA I VATROGASNA ČETA FABRIKE ŠEĆERA
Pri Fabrici šećera je davne 1912. godine osnovana Dobrovoljna vatrogasna četa,sa zadatkom da stručnim delovanjem štiti i brani imovinu Fabrike šećera, a u nužnoj potrebi i građana Ćuprije u slučaju požara i ostalih elementarnih nepogoda.
Osnivač ove organizacije bio je češki inženjer Ladislav Trčka. Iz bogate biografije ovog znamenitog Čeha pomenućemo da se kao mlad inženjer doselio u Srbiju 1907. godine i zaposlio u fabrici šećera na Čukarici, gde je osnovao zbor vatrogasaca.Svoju ideju o uspostavljanju dobrovoljnih vatrogasnih udruženja ostvario je i u bugarskoj fabrici šećera u Gornjoj Orehovici 1913. godine.Kao jedan od najpoznatijih Čeha u Ćupriji, Ladislav Trčka se istakao i u negovanju i propagiranju sokolske ideje. Učestvovao je u podizanju Sokolskog doma, kada je kao član Odbora za podizanje doma besplatno izradio plan i predračun. Ovom znamenitom Čehu se pripisuje i zasluga za osnivanje dečjeg pozorišta lutaka u Fabrici šećera decembra 1933. godine.
Zahvaljujući inicijativi Ladislava Trčke, 1927. godine obrazovana je Zajednica vatrogasnih družina za Srbiju i Južnu Srbiju, sa centrom u Ćupriji. Pod upravom ove organizacije nalazili su se i mnogo veće vatrogasne družine, poput onih u Nišu i Kragujevcu. Ćuprija je tako postala jedan od četiri vatrogasnih centara u Kraljevini Jugoslaviji, pored LJubljane, Zagreba i Brčkog. Dve godine kasnije, Ladislav Trčka je kao predstavnik Zajednice vatrogasnih družina za Srbiju i Južnu Srbiju učestvovao na prvom Kongresu predstavnika svih vatrogasnih udruženja u zemlji, na kome je obrazovan Savez vatrogasaca Kraljevine Jugoslavije.
Po ugledu na ostale zemlje u Evropi krajem 19. i početkom 20. vekaformirala su se mnoga profesionalna i dobrovoljna vatrogasna društva uSrbiji i okruženju. Dobrovoljna društva su mahom osnivana na inicijativugrađana, izdržavala su se i nabavljala sprave i opremu na osnovu dobrovoljnihpriloga i prihoda od organizovanja priredbi. Vatrogasna društva su se brzorazvijala, posedovala su ljudstvo, zgrade, opremu pa i vozila. Problem je predstavljalo to štoi pored humane službe koju su vršila i velikog značaja koji su imala u opštem razvoju svojih gradova, dobrovoljna vatrogasna društva su mahom bilaprepuštena sama sebi. Ovakvo stanje ostalo je do donošenja prvog vatrogasnogzakona u Kraljevini Jugoslaviji 1933. godine, gde se prvi put pominje i “vatrogasnifond”.
Najveća, verovatno i najčuvenija akcija vatrogasne čete fabrike šećera dogodila se marta 1928. godine kada je izbio požar u kompleksu jagodinske pivare. Vatra je uočena 14. marta u pola 5 ujutru u odeljenju za sušenje proklijalog ječma i proširila se velikom brzinom, obuhvatajući veliku količinu slada. Za pola sata je požarom bila zahvaćena cela zgrada Fabrike slada, a pretila je opasnost da bude zahvaćena i druga zgrada u kojoj se nalazila Fabrika piva. U pomoć je priteklo Požarno odeljenje Fabrike šećera u Ćupriji i požarna četa iz Kragujevca. Požar je lokalizovan u 11 sati pre podne. Izgorela je zgrada Fabrike slada, prvi i drugi sprat delimično, a dva gornja u potpunosti. Takođe, uništeno je 75 vagona slada i 15 vagona ječma. LJudskih žrtava nije bilo, Uzrok požara najverovatnije su bili kaloriferi koji sprovode toplotu kroz odeljenja u kojima se suši proklijali ječam. Od njih se zapalio ječam, što je potom izazvalo požar. Veće štete, zahvaljujući brzom dolasku ćuprijskih vatrogasaca, nije bilo.
