30 Sep KUĆA SAVE JEREMIĆA – DOM ČUVARA SRPSKE MUZIČKE TRADICIJE
Pred ulazom u staru dvorišnu kapiju sela Poslon, kod Ražnja, mlad frulaš staje i zastaje. Srce mu brže zakuca kada ugleda drveni prag, verovatno isti pred kojim su nekada stajale noge njegovog uzora — Sava Jeremić. Ušuškana među stablima, sa krovom koji je izdržao decenije i zidovima koji još čuvaju zvuke davnih kola, kuća deluje kao čuvar uspomena — i kao da šapuće: „Dobrodošao.“ Mladi muzičar prilazi polako, rukom dodiruje vrata, i u tom trenutku shvata: ovo nije samo zid i krov — ovo je istorija, ovaj prag je most ka tradiciji.
Sava Jeremić — čovek, frula i legenda
Sava Jeremić je rođen 13. januara 1904. u selu Poslon, nedaleko od Ražnja. Već u mladosti zavoleo je frulu — jednostavan neolitski instrument pastira i seoskih svirača — i razvijao umeće sviranja dok se bavio pintarskim zanatom, izrađujući burad i bačve. Ipak, 1936. je odlučio da pokuša i sa muzikom: prijavio se na audiciju za soliste Radio Beograd. Njegova svirka impresionirala je komisiju — i tako je počeo njegov životni put, od tamburaša zanatlije do čuvara narodnog zvuka.
Sava je postao član Velikog narodnog orkestra Radio Beograda, u kome je ostao do penzionisanja 1958. godine. Nastupao je širom bivše Jugoslavije i inostranstva, često obučen u narodnu nošnju, noseći sa sobom duh Pomoravlja. Među njegovim najvećim uspesima bilo je osvajanje prvog mesta na međunarodnom festivalu folklora u Langolenu (velika Britanija) 1953. godine, upravo u kategoriji narodnih instrumenata.
Ostavio je bogat opus snimaka, ploča i zapisa, proslavio kola poput „Paraćinka“, „Ražanjsko“, „Kruševačko“, „Palilulka“ i drugih — melodija koje i danas odzvanjaju na saborima frulaša i u domovima onih koji čuvaju tradiciju.
Njegovo ime — i duh — ostali su živi ne samo kroz muziku, već i kroz zajednicu koja želi da ne zaboravi. Tako je 1998. osnovano kulturno-umetničko društvo KUD “Sava Jeremić” u Ražnju, sa ciljem da neguje muziku, folklor i frulaško umeće. (razanj.ls.gov.rs)
Kuća Save Jeremića u Poslonu — dom koji čeka spas
Rodna kuća Save Jeremića, u selu Poslon, zvanično je proglašena za spomenik kulture — nepokretno kulturno dobro pod zaštitom države. Međutim, kako pišu mediji i kulturne institucije, godinama je zapuštena i propada — nakon Sine smrti niko nije preduzeo ozbiljne radove obnove.
„Otvoriću vam vrata, ali ne smete ući — jedino ako želite da rizikujete“, rekla je unuka umjetnika, opisujući loše stanje kuće. Po izveštajima konzervatora iz 2001. godine, kuća je već tada bila u ozbiljnoj nevolji; bilo je neophodno pristupiti konzervatorsko-restauratorskim radovima, koji do danas nisu sprovedeni.
Ipak — kuća stoji. Zidovi, drvene grede, krov, pragovi — sve te stare gredice nosi istoriju u sebi. I svaki koji stane ispred nje može da oseti težinu vremena, kao i odgovornost da to nasleđe ne dopusti zubu vremena da ga uništi.
Sećanja savremenih frulaša i potomaka
Na saborima posvećenim Savi Jeremiću, mladi muzičari — frulaši iz Ražnja i šire — često govore o trenutku kada su prvi put zakoračili u rodnu kuću svog uzora. Kažu da je to kao ulazak u sveti prostor: zidovi izduvavaju sećanja, svaka daska ima priču. Jedan od njih, neformalno, opisaće taj trenutak: „Dok stojim ovde, čujem frulu kojom je Sava nekada ispračivao sumrak, vidim ga kako diše i svira za ljude.“
Potomci Jeremića, iako razočarani stanjem spomenika, ne gube nadu. Zadruga i društvo su se više puta zalagali za obnovu, ali sredstava je malo. Ipak, manifestacija Dani Save Jeremića — sabor frulaša i izvornog narodnog stvaralaštva — održava se svake godine u Ražnju, obnavljajući uspomenu i čuvajući duh tradicionalne muzike.
Na tim skupovima, dok frula odzvanja, a nošnje se lagano uzdižu u kolu — ljudi se prisećaju da je muzika bila sredstvo da se narod drži zajedno, da ne zaboravi ko je, odakle je, i šta nosi u sebi. Kuća u Poslonu, iako zapuštena, biva simbol — da tradicija preživi i kad nema više starih, ali ima onih koji ne zaboravljaju.
Arhitektonska vrednost i status spomenika
Prema evidenciji zaštite kulturnih dobara, kuća Save Jeremića klasifikovana je kao nepokretno kulturno dobro sa identifikacionim kodom. (Wikipedia) Kao tipični primer zadružne, seoske arhitekture — najverovatnije iz prve polovine 20. veka — kuća predstavlja svedočanstvo načina života, života skromnih ljudi koji su u domovima nalazili utočište, toplinu i inspiraciju.
Iako nije monumentalna, njena vrednost nije u veličini, već u identitetu — u zidovima koji su slušali frulu, u pragu preko kog su prolazili ljudi sa nadom, u dvorištu u kojem su se slavile život i običaji. Kao takva, kuća je deo kulturnog pejzaža Ražnja i Pomoravlja — deo nasleđa koje mora biti sačuvano.
Šta treba uraditi — apel za očuvanje
Da bi kuća Save Jeremića preživela — ne samo kao ruina, već kao podsetnik i izvor inspiracije — neophodna je hitna intervencija: konzervatorsko-restauratorski radovi, pokriće, zaštita drvene konstrukcije, mera za očuvanje zida i temelja. Ali pre svega — potrebna je svest zajednice da bez svojih korena ne može da raste. Bez sećanja, bez trube frule, bez starog praga na kojem su stajale generacije.
Osim obnove — važno je da kuća bude aktivna. Da bude mesto okupljanja frulaša, radionica tradicionalne muzike, malih muzeja, edukacije. Da ne bude samo spomenik, već da živi. Da deca koja nauče prve taktove frule razumeju i zašto je važno da taj ton postoji — ne samo u zvuku, već i u srcima.
Kuća Save Jeremića u Poslonu nije samo zgrada — ona je dom sećanja, jezičak na vagi između zaborava i sećanja, između tuge za prošlim vremenima i nade za buduće generacije.
Dok god postoji neko ko drži frulu, dok god neko priseti koliko je jedan čovek, sa svojim ruhom i zanatom, mogao da promeni lice narodne muzike — ta kuća ima smisla. I zaslužuje da bude spašena, da ostane tu, onako kako je bila — dom čuvara srpske muzičke tradicije.
