11 Sep PRAKTIČNA NASTAVA NA ŠKOLSKOM DOBRU: KAKO SE OBUČAVAJU BUDUĆI POLJOPRIVREDNI I VETERINARSKI STRUČNJACI
Umivajući se prvim zracima jutarnjeg sunca nad selom, na školskom dobru Poljoprivredno-veterinarska škola Rekovac počinje rad koji mnogim njenim učenicima znači mnogo više od obične škole. Tamo gde teorija dobija svoju proveru u praksi, učenici se iz učionica sele među životinje, traktore, njive i plastenike — i uče zanat koji će biti temelj njihove buduće profesije.
ŠKOLSKO DOBRO – OSNOVA ZA RAD I UČENJE
Poljoprivredno-veterinarska škola u Rekovcu raspolaže sopstvenom školskom ekonomijom, odnosno farmom i imanjem, koja pruža uslove za realnu praktičnu nastavu. ([rekovac.rs][1]) Ovaj deo škole nije samo prostor za učenje, već i sredina u kojoj učenici „uključuju motore“ — bukvalno i u prenesenom smislu. Obrazovni profili poput poljoprivrednog i veterinarskog tehničara podrazumevaju stalnu praktičnu obuku, koja se odvija upravo na ekonomiji škole.
Školsko dobro omogućava učenicima da steknu praktična iskustva u različitim granama — od uzgoja biljaka, obrade zemljišta, preko gajenja stoke, do korišćenja i održavanja poljoprivredne mehanizacije.
RAD SA ŽIVOTINJAMA I VETERINARSKA PRAKSA
Za one koji prate smer veterinarskog tehničara, školska ekonomija omogućava bliski rad sa životinjama: govedima, ovcama, svinjama i drugim domaćim životinjama. Učenici uče kako se organizuje nega, ishrana i smeštaj stoke prema savremenim standardima — što je preduslov da steknu pravo na rad u stočarstvu, veterinarskim stanicama ili na farmama posle završene škole.
„Na praksi osetim da sve ono što smo učili u knjigama sada ima smisla — neguješ, hraniš, lečiš, gledaš životinju kao živo biće, ne samo kao cifru na papiru“, kaže jedan od učenika (ime je na zahtev redakcije izostavljeno). *Ovde učiš odgovornost — nije to kao u učionici, gde su spoljni faktori „isključeni“: bolest, životinja koja se uplaši, neka nesporazumna reakcija — sve je stvar realnosti.*
Takođe, za vreme školovanja učenici imaju priliku da posete spoljne institucije — veterinarske stanice, specijalističke institute, klanice, kao i mesne industrije, što im daje uvid u profesiju izvan okvira škole.
Obrada zemljišta, mehanizacija i poljoprivredna proizvodnja
Za učenike poljoprivrednih smerova posebno je dragoceno što se praktična nastava odvija tokom cele godine. U plastenicima se gaje sezonske kulture, dok se na otvorenim njivama izvode sve agrotehničke mere: oranje, tanjiranje, setva, zaštita bilja i žetva. Time učenici dobijaju uvid u kompletan proces biljne proizvodnje.
Nastavnici ističu da su učenici posebno motivisani kada vide rezultate svog rada: nicanje useva, uspešan rasad, kvalitetnu berbu. To gradi njihovo samopouzdanje i profesionalnu sigurnost.
„Praksa je srce našeg obrazovanja. Na dobroj nastavi učenik mora da oseti odgovornost, da radi rukama, da pogreši pa ispravi grešku. To je jedini način da stvorimo ozbiljne stručnjake.“ — ističe jedan od nastavnika praktične nastave na ekonomiji.
Pored stočarstva i veterine, važan deo praktične nastave odnosi se na agrotehničke radove — obradu zemljišta, setvu, negovanje useva, zaštitu bilja i berbu. Zahvaljujući školskom imanju, učenici imaju priliku da se upoznaju sa svim fazama poljoprivredne proizvodnje — od pripreme zemljišta do realizacije i procene rezultata.
Takođe, škola pruža priliku za rad sa poljoprivrednom mehanizacijom: traktori, mašina za obradu, oprema za potrebe farme. Ovo omogućava učenicima da steknu i praktične tehničke veštine — važno za one koji žele da nastave karijeru na gazdinstvima, u agroindustriji ili kao mehanizatori na farmama
Zašto je praktična nastava ključna?
Praktična nastava znači da učenici ne ostaju samo na teoriji — dobijaju stvarno iskustvo. Oni uče na terenu, ali i uče odgovornost, predanost, samostalnost. Rad sa životinjama, njegovanje useva, rukovanje mašinom — sve je to iskustvo koje nakon škole može odmah da znači start u profesiju.
Osim toga, ovakav model obrazovanja značajno povećava šanse za zaposlenje: oni koji steknu teorijska i praktična znanja su spremni za rad na poljoprivrednim gazdinstvima, farmama, u veterinarskim ustanovama ili agro-prerađivačkim pogonima. ([Imenik.rs][2])
U vreme kada se sve više ukazuje na značaj stručnog, primenjivog obrazovanja, Poljoprivredno-veterinarska škola Rekovac stoji kao primer da takvo obrazovanje zaista može biti kvalitetno. Školska ekonomija i praksa daju ono što često nedostaje – konkretan posao, stvarne zadatke, odgovornost.
Reč nastavnika
„Naš cilj je da učenici u toku školovanja steknu ne samo znanja, već i praktične veštine — da znaju kako da pristupe životinji, kako da pripreme njivu, kako da upotrebe mašinu i da razumeju procese na farmi. Samo tako možemo da ih osposobimo za realan posao“ — kaže nastavnik sa farme, koji već godinama vodi praktičnu nastavu. *Praksa mora da bude realna — samo tada učenik shvati šta znači odgovornost, disciplina i posvećenost.*
Ovaj pristup prema učenicima dokazuje da za pravi posao nije dovoljna samo teorija — neophodna je i ruka koja zna da radi.
Izazovi i prostor za unapređenje
Ipak, kao i svaka realna institucija, škola se suočava sa izazovima. Prema podacima lokalnih izvora, neke učionice i prostori internata imaju zastareli nameštaj, mokri čvorovi, dotrajalu stolariju i radijatore. ([rekovac.rs][1]) To ne umanjuje vrednost prakse, ali ukazuje na potrebu za modernizacijom infrastrukture — kako školske ekonomije, tako i pratećih prostora, laboratorija i smeštajnih kapaciteta.
U svakom slučaju, činjenica da škole poput Rekovca imaju ekonomiju i obezbeđuju praktičnu nastavu, ostaje jedan od ključnih preduslova za stvaranje kompetentnih stručnjaka za poljoprivredu i veterinu.
