27 Dec POZNATI ČESI ROĐENI U ĆUPRIJI – EMANUEL RANI (1913-2008)
Češka kolonija u blizini Fabrike šećera predstavljala je dom mnogih porodica čeških radnika. U njoj su se rađale i stasavale nove generacije mladih Čeha, koje su detinjstvo i mladost provele u Ćupriji. U gradu na obali Morave imali su sve potrebne uslove za kvalitetno školovanje i napredovanje, ali i očuvanje svog nacionalnog identiteta i kulture. U takvim okolnostima, u Ćupriji su se rodili i odrastali poznati češki intelektualci.
U prvom većem talasu naseljavanja Čeha u Ćupriji, u vreme početka rada Fabrike šećera, u Ćupriju se doselila i porodica Rani. U toj porodici, krajem 1913. godine rođen je Emanuel Rani, jedan od poznatijih čeških grafičara i slikara.Po završetku Prvog svetskog rata, porodica se preselila u Štepanovice u Češkoj, sa kojima je slikar bio povezan tokom svog dugog, skoro vekovnog života. Pohađao je gimnaziju u Tišnovu, gde je njegov talenat podržavao profesor Oldrih Rozenbaum, koji ga je uputio i na dalje školovanje u Školi za umetnost i zanat u Brnu koju je Rani pohađao od 1929. do 1933. godine. Ovde je Rani stekao i grafičko iskustvo od profesora Petra Dilindžera i slikarsko iskustvo sa kojim ga je upoznao František Vaclav Suser. NJegov drug iz razreda bio je još jedan slikar iz Tišnje, František Štepan, a obojica su potom otišli da studiraju u Pragu na Akademiji lepih umetnosti. Sa velikim uspehom, Rani je studije završio 1938. godine, i to na novootvorenom odseku grafike profesora Tavika Františeka Šimona. Već tokom studija imao je priliku da izlaže kao gost Udruženja čeških grafičara Holar.
Ubrzo po povratku u Štepanovice, atmosfera u Evropi se značajno komplikovala, Drugi svetski rat je bio pred vratima.Takva teška vremena odrazila su se na sve aspekte životaEmanuela Ranija. Već tada, njegova ključna stvaralačka tema bili su voćnjaci i drveće u njima, kako u oblasti grafike, tako iu slikarstvu. Vremenom su motivi na njegovim slikarskim i grafičkim kreacijama postajali sve oštriji i izražajniji, nebo iznad drveća se sve više naoblačilo. Međutim, iako nežna i mirna stvaralačka duša, Emanuel Rani se nije zaustavio samo na otelotvorenju svojih osećanja u umetničkom stvaralaštvu. Ubrzo se pridružio članstvu ilegalnogpokreta otpora i počeo da pravi antifašističke letke u obliku grafičkih listova. To su bili dvobojni linorezi sa nemačkim tekstom, koji su imali za cilj da demorališu nemačke vojnike.
Emanuel Rani se 1942. godine oženio Zdenkom Samsonovom, maturantkinjom tišnovske gimnazije, takođe izuzetno talentovanom za umetnost. Kasnije su oba njihova sina krenula stopama svojih roditelja. Početkom pedesetih godina 20. veka i Emanuel Rani je započeo nastavničku karijeru – postao je profesor crtanja figura u Srednjoj školi primenjenih umetnosti u Brnu i tu je ostao od 1951. do penzionisanja 1974. godine.
Kada govorimo o njegovom umetničkom opusu, među priznatim modelima čiji se uticaj može pratiti na slikama Emanuela Ranea su Pablo Pikaso, posebno njegov rani period, francuski majstor Pol Sezan ili Otakar Kubin. Međutim, najviše ga je očaralo više od tri stotine godina staro delo holandskog slikara i gravera Herkulesa Pitersona Segersa „Pre Rembranta”. U Ranijevom slučaju, njegove grafike su bile cenjenije više od njegovih slika. Iako je vladao formom duboreza, litografije i bakropisa, najviše je radio tehnikom suve igle, što mu je najbolje omogućilo da protumači svoj meditativni odnos prema svetu.Posvetio se i gradskim vizurama, dizajnu i izradispomenikau gradu. Nakon smrti sina Mihala, dosta vremena je proveo i prebirajući svoju umetničku zaostavštinu i 1996. godine poklonio je Muzeju grada Brna tri stotine crteža i akvarela iz Mihalovog životnog stvaralaštva.
Emanuel Rani je 1981. nagrađen Regionalnom nagradom „Jirži Kroha“, dve godine kasnije srebrnom medaljom Južnomoravske oblasti, a maja 1985. proglašen je za zaslužnog umetnika u Pragu. Počasni građanin grada Tišnova postao je maja 1989. godine. Motiv prirode koji je dominirao u njegovom umetničkom opusu, dočaravao je tehnikama litografije i drvoreza. Veći deo njegove zaostavštine nalazi se u Moravskoj galeriji u Brnu. Preminuo je u dubokoj starosti 2008. godine.
