21 Dec ROTARI KLUB „ĆUPRIJA-JAGODINA-PARAĆIN“
Rotarijanstvo predstavlja podstiče, propagira i neguje ideal usluge kao osnove vrednosti poduhvata.Rotari klub je međunarodna organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta, u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu.
Prvi Rotari klub osnovao je američki advokat Pol Haris na sastanku sa još trojicom svojih poznanika i biznismena iz Čikaga februara 1905. godine. Nazvali su ga Rotari, jer su se u početku sastajali u kancelarijama članova. Tako su svake nedelje rotirali mesto rada, ali već za godinu dana je klub dobio toliko novih članova da su morali da obezbede novi poseban prostor za okupljanje. Ideja rotarijanstva se ubrzo proširila sa američkog na evropski kontinent i nakon Prvog svetskog rata pristigla na Balkan.
Početak rotarijanstva u Srbiji vezuje se za aktivnosti dr Vojislava Kujundžića i njegova poznanstva sa čehoslovačkim rotarijancima. Prvi srpski rotari klub osnovan je u Beogradu 1928. godine. Zanimljivo je da je u osnivanju beogradskog rotarija učestvovao i poznati arhitekta Josif Hrnčir, koji je kao zaposleni u arhitektonskom birou Matije blehe učestvovao u izgradnji ćuprijske fabrike šećera.
Plemenitost imućnih i ostvarenih društvenih delatnika, oličena u udruživanju u rotari klubove, stavlja Ćupriju i Pomoravlje u red začetnika ideje rotarijanstva u ovom delu Srbije. Zahvaljujući Slavku Teokaroviću, suvlasniku paraćinske Fabrike štofova i Čehu Josifu Pejhi, agronomu ćuprijske Fabrike šećera, decembra 1936. godine počinje širenje rotarijanskih ideja u Pomoravlju i okupljanje uglednih ličnosti, budućih članova kluba.
Osnivački sastanak Rotari kluba „Ćuprija – Jagodina – Paraćin“ održan je aprila 1937. godine u kantini Fabrike šećera, dok je juna iste godine stiglo obaveštenje da je novoosnovani klub primljen u Rotari porodicu. Ugledni Josif Pejha, prvi sekretar kluba je održao govor na inauguraciji i između ostalog kazao da je njegova namera bila najpre osnivanje Rotari kluba „Ćuprija“, dok je ideja o povezivanju sa ličnostima iz Paraćina i Jagodine došla kasnije. U govoru je istakao i sledeće:
„Prvi pokušaj osnivanja R. K. u Ćupriji datira se još u 1928. godini kada je g. Dobrivoje Branković, današnji predsednik Okružnog suda u Ohridu, prvi put pokrenuo pitanje o osnivanju jednog takvog kluba. Kada je g. Branković otišao iz naše sredine, njegov rad za R. K. poveo je pokojni dr Mirković, hirurg. U početku imali smo nameru osnivati klub samo za varoš Ćupriju, a tek kasnije došli smo do zaključka da je potrebno ujediniti naše tri varoši Paraćin, Ćuprija i Jagodina i ovde osnivati jedan zajednički klub. U tome smo na svršetku prošle godine i uspeli i pošto naš novi klub svojim opsegom obuhvata sredinu našeg Pomoravlja, usvojili smo za naš klub naziv R. K. „Morava“, pod kojim će biti registrovan u članstvu R. I.
Na dan 15. decembra 1936. godine otpočeo je upis prospektivnih članova i na dan 13. mata 1937. godine održan je na ovom mestu prvi sastanak članova…“
Među prvim članovima Rotari kluba Morava (kasnije Ćuprija-Jagodina-Paraćin) nalazili su se neki od najuglednijih privrednika i intelektualaca u Pomoravlju. Pored pomenutog Slavka Teokarovića, među osnivačima, odnosno, prvim članovima pomoravskog rotarija bili su i: Josif Bekerus, industrijalac iz Jagodine, inženjer Vaclav Kulhavi, direktor fabrike šećera u Ćupriji, apotekar Josip Usmiani, dr Milan Stevanović, Živojin Nikolić i drugi.
Do početka Drugog svetskog rata pomoravski rotarijanci su održali preko šezdeset sastanaka na kojima su prikupljali sredstva za siromašne i bolesne, isticali inicijativu za razne projekte iz svih društvenih oblasti u Pomoravlju i razmatrali aktuelna spoljnopolitička dešavanja. Gotovo na svim sastancima primetno je bilo prisustvo pomenutog Josifa Pejhe koji je kao sekretar društva održavao bliske kontakte sa bratskim rotari klubovima u zemlji i inostranstvu. NJegovi sačuvani izveštaji daju nam jasniju sliku o članstvu, načinu rada i ostvarenim rezultatima pomoravskih rotarijanaca.
O Josifu Pejhi se na osnovu podataka koje je dostavila njegova unuka, zna da je bio veliki zaljubljenik u sport. Bavio se fudbalom i tenisom u koloniji fabrike šećera. NJegova vila izgrađena oko 1930. godine i danas postoji i krasi nekadašnju češku Slaviju u Ćupriji.
