17 Dec BERBERSKI ZANAT
Berberski zanat slovi za jedan od najstarijih u svetu. Iako se činilo da će i ovaj zanat, doživeti neslavnu sudbinu mnogih drugih zanata, poslednjih godina doživljava procvat, jer za dobrog berberina posla ima gotovo svakodnevno. Berberin je muški frizer koji se bavi doterivanjem muškaraca. Ovako bi u načelu trebalo da glasi definicija zanatlije, koji se bavi šišanjem i brijanjem muškaraca. Ali za bricu i njegove mušterije, dolazak i boravak u berbernici mnogo je više od pružanja usluge šišanja i štucovanja brade i brkova.
Nekada je svaki grad imao po nekoliko berbernica. Posao brice je bio izuzetno cenjen, a na zanat kod dobrog majstora čekalo se i nekoliko meseci. U Ćupriji je berbernica i dobrih majstora berbera oduvek bilo. Znalo se da ko zanat nauči kod majstor brice Ljupčeta, ne mora da brine za mušterije i budućnost. Berbernice su oduvek važile za glavno mesto okupljanja muškaraca, mesto gde se družilo i razgovaralo.
Jedna od autentičnih berbernica, koja bez prekida radi gotovo tri decenije je Berberska radnja “Slađan”, u glavnoj ulici u Ćupriji, gde sa berberima Draganom i Ivicom Stojanovićem, radi majstor Miloš Mladenović iz Senja, jedini levoruki brica u okolini. Berberin je više od 20 godina, i kaže da je na zanat kod tada poznatog ćuprijskog brice, majstor Ljupčeta došao na predlog svoje tetke, sa nepunih 15 godina i u ovom poslu ostao do današnjeg dana.
“Berberski zanat je jako interesantan i moram da kažem da nije baš bilo lako savladati sve na samom početku. Trebalo mi je gotovo tri godine da počenem samostalno da radim, a prvo što sam naučio bilo je da skratim mušteriji dlake u ušima i nasapunjam bradu. Za razliku od frizera koji samo šiša mušteriju, u berbersko-brijačkom zanatu pružaju se pored usluge šišanja, i usluge brijanja, fazoniranje i doterivanje brade, skraćivanje obrva, dlačica iz nosa i ušiju. Znači, ovo je mesto za ulepšavanje muškaraca, kaže kroz osmeh Miloš.
U berbernici u kojoj radi kao da je vreme stalo. Stolice bordo boje, tapacirane i masivne fiksirane za pod, na pultu sa ogledalima mašinice, makaze, četke sa penom za brijanje, kolonjske vodice i britva sa kojom spretno brija mušterije.
“Ovakvu vrstu britve brice su nakon pojave mašinica prestali da koriste, ali verujte najbolje brijanje je na ovaj možda starinski način, jer se dlačice sa brade besprekorno skidaju. Najvažnije je da berberin uživa u svom poslu i ima sigurnu ruku. U našoj berbernici, posle šišanja uvek mušteriji podbrijamo kožu oko ušiju i na vratu, obavezno štucnemo dlake u nosu i ušima a na lice obavezno nakon brijanja ide kolonjska vodica, kaže Miloš.
Nekada se kultura odlaska u berbernicu veoma poštovala, pa je tako svaki berberin imao svoje mušterije koje su što na brijanje ili šišanje odlazije jednom nedeljno. Miloš kaže da ima mušterije koje kod njega dolaze već 15 godina, a mnogi od njih iako su se odselili iz Ćuprije u beli svet, kad god su u gradu svrate na frizuru, brijanje i čašicu razgovora.
“Mnogi od njih vremenom su postali moji prijatelji, jer na ovom mestu možemo da na tenane popričamo o svemu. Često se nekiliko generacija muškaraca iz jedne kuće, šiša u našoj berbernici, deda je doveo sina, a sin svog sina i eto tako održavate kontinuitet u svom radu i stičete stalne mušterije. Naravno, vremena se menjaju, i eto sada se ponovo vraćaju brade u mogu, pa sve više imamo mušterija koji umesto brijanja traže štucovanje brade ili brkova, dodaje Miloš. U salonu je važno držati higijenu, ali i nositi radnu uniformu. “Obavezno dok radim nosim beli mantil. To je moja radna uniforma, lakše je jer ima puno dlaka pa one padaju sa mantila. Mantil sam nosio i kao šegrt, ali i danas kao majstor, jer na taj način poštujem svoje mušterije i svoj zanat, dodaje Miloš.
Kaže da posla ima svakog dana i da mu je veoma teško pao period tokom pandemije korona virusa kada nije radio i kada su mu mušterije zaista nedostajale. Gotovo za svaku svoju mušteriju zna kako treba da ih ošiša. “Stalne mušterije i ne pitam kao ćemo. Znam šta vole i na šta su navikli. Vole da posede i nakon šišanja i brijanja, da popričamo i ponekad popijemo kafu. Naročito starije mušterije, koje čitav ovaj ambijent podseća na neke prošle godine i mladost, kaže majstor Miško, kao ga mušterije oslovljavaju.
Poslednjih godina u većim gradovima berbernice u retro fazonu pravi su hit. Vlasnici gotovo da se utrkuju ko će salon dizajnirati u stilu iz prošlog veka, dok Miloš kaže da u njihovom lokalu nameštaj nisu menjali decenijama, osim tapeta. Na zidu sa ponosom pokazuje drage fotografije, starinski sat i svoje uverenje o završenom zanatu. Kaže da mu je žao što nema učenika, i da bi rado preneo svoje znanje nekom ko hoće da uči za berberina. “Znate, možda se čini da je ovo jednostavan zanat, uzmeš mašinicu i šišaj, ali nije tako. Vi ste neko ko mora da ume da sluša, ko isto tako čuva priče i tajne i ko oseti svaku mušteriju, da li je čovek umoran, nervozan i da li mu se žuri. Ono što je najvažnije iz naše berbernice niko nije izašao nezadovoljan i nasmejan, a to je verujte najvažnije.”
