26 Nov FRANTIŠEK ZAJIC – HUMANITARNI I NACIONALNI RAD 3. DEO
Svrstavanje jednog Čeha u red znamenitih srpskih patriota nije učinjeno bez razloga. Kao veliki srbofil, a uz to i osvedočeni sokolski radnik, Franjo Zajic je od svog dolaska u Srbiju neprekidno radio na povezivanju dva slovenska naroda, Srba i Čeha.
Privredna saradnja između dva naroda tekla je otvaranjem novih fabričkih postrojenja i trgovinom različitim proizvodima, dok su kulturne veze išle prvenstveno preko sokolstva, koje je bilo sveslovenskog karaktera. Za velike zasluge u privrednom snaženju Srbije i Pomoravlja, naročito za energično zalaganje u otvaranju fabrike šećera u Ćupriji, kralj Petar je Franju Zajica 1912. godine odlikovao ordenom Svetog Save IV reda.
Svoju privrženost srpskom narodu i slobodarsku tradiciju dokazao je pred početak i tokom Prvog svetskog rata. Pod optužbom da je pomagao Narodnu odbranu i u ćuprijskoj Fabrici šećera na veličanstven način organizovao proslavu velikih srpskih pobeda na početku svetskog rata, Zajic je dospeo na spisak čeških izdajnika Dvojne monarhije. Tokom trojne okupacije Srbije, 1915. godine, bio je uhapšen i odveden u bečku tamnicu, u kojoj je dočekao kraj rata. Sa druge strane, domaći nacionalisti su ga neosnovano optuživali da kao agent radi za Monarhiju. Po završetku ratnih dejstava, od strane Ministarstva trgovine Kraljevine SHS bio je uvršten u delegaciju koja je iz Budimpešte vratila veliku količinu industrijskog materijala odnetog iz Srbije za vreme okupacije. Među tim materijalom bilo je i delova velikih pogona fabrike šećera u Ćupriji.
Svoju humanost je neprestano pokazivao između dva svetska rata pomaganjem raznim udruženjima i pojedincima iz Ćuprije. U ondašnjoj srpskoj štampi je zabeležena zahvalnost porodice pokojnog generala Vojislava Živanovića gospodinu Zajicu na velikom zalaganju tokom pripreme sahrane preminulog. Pomagao je i bolesnim radnicima Fabrike šećera, o čemu svedoče tekstovi u Moravskom glasniku. Čak ni teška saobraćajna nesreća koju je doživeo oktobra 1934. godine u blizini Beograda, posle čega mu je amputirana desna šaka, nije pokolebala Franju Zajica da sa još većim žarom pomaže razvoj ne samo sokolskog društva, već i mnogih drugih humanitarnih, nacionalnih i kulturnih organizacija.
Tokom svog života i rada u Ćupriji i Kraljevini Srbiji, kasnije Jugoslaviji, Zajic je postao jedna od najuglednijih ličnosti u svetu industrije i sporta, odnosno sokolstva. Često je bio član odbora mnogih organizacija. Važno je napomenuti da se dugi niz godina nalazio na položaju potpredsednika Čehoslovačke lige u Beogradu, čime je bio jedan od glavnih protagonista jačanja i razvijanja prijateljskih veza dva slovenska naroda. U Ćupriji je od 1928. godine bio član odbora obnovljenog društva Crvenog krsta, kao i član odbora Saveza ruskih ratnih invalida. O zaslugama Franje Zajica govore njegova odlikovanja. Jedan je od retkih stranaca koji je bio odlikovan čak četiri puta.
Znameniti Franjo Zajic je preminuo u Beogradu u predvečerje Aprilskog rata, 12. marta 1941. godine. Za sobom je ostavio suprugu Veru sa kojom nije imao dece. NJegova dela ostaće zlatnim slovima ispisana u istoriji Ćuprije.
