14 Nov FRANTIŠEK ZAJIC – industrijalac 1. deo
Istoriju Ćuprije prve polovine 20. veka obeležio je industrijski i tehnički razvoj, porast broja stanovnika, kulturni procvat i živa politička aktivnost. Presecan velikim ratovima, ovaj živopisan period je predstavljao temelj onome što je Ćuprija danas. Od svih ličnosti koje su u to vreme živele i stvarale u gradiću na Moravi, posebno se izdvaja ime jednog stranca, a ipak velikog srpskog patriote, čoveka koji je svesrdno radio na razvoju Ćuprije u industrijski, sportski i kulturni centar između dva svetska rata.
Znameniti František Franjo Zajic je rođen u selu Sazena u Češkoj 13. oktobra 1873. godine (u to vreme Češka je bila u sastavu Austrougarske). Gimnaziju je završio u Pragu. U istom gradu je završio i Tehnički fakultet sa najvišim ocenama. Zatim je nekoliko godina radio kao privatni činovnik, da bi sredinom prve decenije 20. veka prešao u Srbiju i doselio se u Ćupriju. U varoši na Moravi ostavio je ogroman trag pošto je bio glavni inicijator za otvaranje Fabrike šećera, u kojoj je bio generalni direktor. Čuvena šećerana je radila sve do devedesetih godina prošlog veka i zapošljavala nekoliko generacija Ćupričana. Zajedno sa svojim češkim sunarodnicima i vrednim Ćupričanima, izgradio je jedan deo grada, današnju Slaviju, osnovao nekoliko sportskih i kulturnih udruženja i istakao se u brojnim humanitarnim aktivnostima.
Industrijski razvoj Srbije u prvoj deceniji 20. veka umnogome je zavisio od koncesija stranim kompanijama i bankama. Ekonomski slaba Kraljevina Srbija nije bila dovoljno snažna da se održi u ondašnjim trgovinskim tokovima Evrope i sveta. Uz to, Carinski rat koji je vodila sa Austrougarskom znatno je otežao njen ekonomski položaj. Izlaz iz teške situacije bio je u pronalaženju stranih partnera i trgovini manje zastupljenim sirovinama i proizvodima. Jedan od takvih proizvoda bio je šećer koji se proizvodio u jedinoj fabrici šećera koja se nalazila u Čukarici i pripadala nemačkoj firmi.
Prvi generalni direktor srpsko-češke fabrike šećera od njenog osnivanja 1911. godine bio je Franjo Zajic. Pod njegovom upravom ćuprijska šećerana je beležila velike prihode. U početku se nije činilo da će Fabrika šećera biti toliko uspešna u poslovanju. Razlog za to treba tražiti u ratovima koji su zadesili Srbiju. Međutim, tokom treće i četvrte decenije dvadesetog veka, šećerana je beležila rekordnu proizvodnju. O tome svedoči činjenica da je ćuprijska opština u prvim posleratnim godinama često pozajmljivala pozamašne sume novca od Fabrike šećera, kako bi radila na infrastrukturnim projektima i elektrifikaciji. U najrodnijim godinama, u vreme kampanje, fabrika je zapošljavala preko hiljadu ljudi. Pod Zajicovom upravom fabrika se iz industrijskog kompleksa razvila u živi kulturni i sportski centar Ćuprije i Moravskog okruga. Poznato je da se u krugu šećerane nalazila i privatna češka škola, posle rata nazvana Masarikova, koju su pohađala deca čeških radnika. Kantina Fabrike šećera bila je prvo mesto u Ćupriji gde su izvođene pozorišne predstave i gde je postojala bioskopska sala. Koncerti, balovi, književne večeri i razna predavanja bili su svakodnevnica u Zajicovoj fabrici, sve do njegovog penzionisanja i preseljenja u Beograd 1937. godine.
Pored ćuprijske Fabrike šećera u kojoj je ostavio neizbrisiv trag, Zajic je bio član upravnih odbora i akcionar drugih velikih preduzeća. U vreme otvaranja pivare Mihaila Kosovljanina u Jagodini, Zajic je bio jedan od akcionara i osnivača. Učestvovao je i u otvaranju fabrike šećera u Gornjoj Orahovici u Bugarskoj i bio jedan od osnivača kompanije Hemikos u Beogradu. Takođe je bio član nadzornog odbora Francusko-srpske industrije cementa i uglja i doprineo formiranju Beogradske fabrike mašina. Smederevo pamti Franju Zajica kao čoveka koji je pomagao fabriku poljoprivrednih mašina i livnicu gvožđa i tempera Farmer, koju je otkupio 1928. godine i preimenovao u Ekonom. Ova fabrika je zapošljavala oko 250 radnika i imala značajnu proizvodnju od oko 100 vagona godišnje.
