12 Nov TKAČKI ZANAT – TANKA PREĐA SRCEM SE TKA
Iako se veština ručnog tkanja nekada smatrala umešnošću, kojom su gotovo sve devojke i žene morale da ovladaju, danas, ovaj stari zanat, sve više treba posmatrati ka neku vrstu umetnosti, jer ono što jedna tkalja izatka na svom razboju, i jeste malo umetničko delo. Ukoliko ste bili u prilici da uživo pratite rad tkalje na razboju i u rukama imate neki od gotovih proizvoda, shvatićete da se iza svih preciznih geometrijskih šara i kolorita, kriju sati predanog rada i posvećenosti, da se ovaj stari zanat očuva i prenese nekim novim generacijama.
Srebra Stanisavljević iz Rakitova, osnove tkačkog zanata savladala je još kao devojčica i jedna je od retkih aktivnih tkalja u Pomoravskom okrugu. Rođena je u Gnjilanu, u vreme kada je kako kaže, svaka kuća imala razboj, na kome se tkalo sve što je bilo potrebno za život porodice od ponjava, torbi, posteljina, ćilima, prostirki, sukna za povijanje beba i platna za narodu nošnju.
-Svaka devojka morala je da ume da tka, kako bi sebi spremila darove za udaju. Ukoliko nije znala, darove za muževljevu porodicu, tkale su babe,tetke ili žene koje su od tkanja zarađivale za život. Tkanju me je naučila moja majka Stana, koja je slovila za najbolju tkalju u kraju. Oduvek sam volela ručne radove, a kada sam ostala u penziji, posvetila sam se aktivnom tkanju.
Kada je rešila da ozbiljno počne da se bavi ovim zanatom, Srebra je kupila sebi razboj. Kaže da su nekada razboji bili daleko jednostavniji, glomazniji i teži, a da se današnji bez problema mogu smestiti i u dnevnu sobu.
-Najteže je da se “osnuje” odnosno da se započne tkanje, sve ostalo je mašta i veština tkalje. Dešava mi se da započnem tkanje i da mi se u glavi stvaraju šare kakve želim da tkam, bez da sam prethodno nešto na papiru nacrtala. Tkanje iziskuje strpljivost i istrajan rad, a svaka tkalja je i umetnik, jer su neki od radova, prava umetnička dela, kaže Srebra.
Sa ponosom pokazuje kecelju koju je tkala i koju je pre pedeset godina, nosila na svojoj svadbi. Kaže da je većinu tkanih stvari koje čuva u svom domu, donela iz porodične kuće sa Kosova, a naročito je ponosna na kecelju, koju je izatkala njena majka i koja je najvrednija stvar koju čuva.
-Za jednu kecelju, sa kosovskim motivima potrebno je deset dana rada na razboju. Kosovska nošnja puna je boja, uklopljenih po besprekornom redu i pravilnih prepoznatljivih motiva. Ova kecelja, urađena je kao pirotski ćilim, a svaka boja ima svoje mesto.
Za tkanje koristi pamučni konac ili vunu, isključivo prirodne materijale. Poslednjih godina bavi se izradom narodnih nošnji za brojna kulturno-umetnička društva a najradosnija je kada njene radove, ponesu mlade na venčanju i deca na krštenju, pa tako sa ponosom ističe, da su njeni radovi završili i na drugim kontinentima.
Do sada je izradila more prostirki i krparica, kako kaže, mogla bi čitavu Jagodinu da pokrije. Kada ima veće porudžbine, Srebri pomažu i druge žene koje je naučila da tkaju ili vezu, i veoma je radosna što može da ovaj zanat prenese i drugima. Kako se njen suprug bavi izradom razboja, Srebra kaže da svaka žena koja kupi razboj, dobija besplatnu obuku za radi materijal.
-Ne treba puno vremena da se savlada tkanje i rad na razboju. Ne mogu da kažem da je ovo lak posao, ali kada jednom počnete da tkate, ovo će postati vaša velika ljubav, dodaje.
Na pitanje u čemu je lepota provesti sate na razboju, povijenih leđa i ponavljajućim istim pokretima, kaže da je to ono što što nastaje prepletanjem niti osnove i potke i osećaj da uz malo mašte i umešnosti, stvarate nešto što će trajati večno.
Srebra je već godinama članica Etno udruženja iz Jagodine. Radove izlaže i prodaje na sajmovima i raznim manifestacijama, a dobar deo radi i po porudžbini. Ona je jedina sertifikovana tkalja, koji ima majstorsko pismo, koje zauzima posebno mesto na zidu u njenoj “tkačkoj” sobi. Kaže da dok je zdravlje služi, neće prestati da tka. Nekada i po čitavu noć provede za razbojem, a da se ne umori. Željna je da svima koji žele da nauče da tkaju prenese svoje znanje, kao što je to nekada prenela i svojim ćerkama.
