05 Nov SITAN BOD POMORAVSKIH VEZILJA
Najjednostavnija definicija veza je da je to način ukrašavanja tkanine pomoću niti. Prema “Pravilniku o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, poslovima domaće radinosti, vez je svrstan u dve kategorije: domaća radinost i umetnički zanati. Ali za vezilje koje decenijama na parčetu platna ostavljaju svoje misli, talenat i ljubav prema ovom zanatu, vez je mnogo više od toga.
Iako je zagazila u osmu deceniju života, penzionerka Vida Dabić iz Ćuprije još uvek veze. Kaže da je za nju vez više od ručnog rada, jer sve svoje radove veze srcem. Svaka od njenih rukotvorina ima svoju priču i posebnu umetničku vrednost, koja se ne može meriti novcem.
“Uz majku sam, sa samo sedam godina naučila da vezem. Nekada su devojčice još od detinjstva upućivane u veštine izrađivanja vezova, kako bi kada stasaju za udaju, mogle da samostalno izrade svoju devojačku spremu, koja se pretežno sastojala od vezenih darova za muža i njegovu rodbinu. Vezeno platno iz svoje devojačke spreme još uvek čuvam, i to mi je jedan od najdražih ručnih radova, kaže Vida Dabić.
Za vez vam je potrebna igla, konac i platno. Postoji više od 50 različitih bodova a njihovom kombinacijom dobijaju se izuzetno bogate teksture na različitim materijalima. “Najosnoviniji bod je bod za iglom. To je i najjednostavniji bod i njega je najlakše naučiti. Zatim se radi tzv. punjenje, kraće ili duže punjenje u zavisnosti od šare koja se radi. Ova vrsta boda koristi se najviše za cvetne motive, koje najčešće radim na šustiklama, jastučnicama ili stoljnjacima. Posebna vrsta boda je tzv. šlingeraj, koji predstavlja kombinaciju veza i šupljina dobijenih na različite načine, kojim je najčešće ukrašavana odeća, posteljina i peškiri, zatim bod pokrsticom ili goblen bod. Koji ćete od bodova u radu koristiti, zavisi od motiva koji želite da izvezete.
Jedan od najraskošnijih vezova u našem narodu je tradicionalni kosovski vez. U kosovskom vezu prepoznatljivi su srpski srednjovekovni motivi, a od ostalih vezova razlikuje se po ornamentici i tehnici kojom se radi. Boje su jake, pretežno dominira crvena a motivi su uokvireni crnim koncem, tzv. crnim brzim vezom, koji ističe vezene ukrasne elemente.
“Za mene kosovski vez predstavlja izvorni oblik stvaralaštva, jer je u njemu oslikana sva lepota tradicionalnog veza. Veoma sam ponosna što sam neke od motiva izvezla, sa puno ljubavi i emocija, na lanenom platnu, tzv. težinjavom platnu koje je staro više od osam decenija, i koje sam dobila od svoje najbolje prijateljice. Ovo platno je stiglo sa Kosova i Metohije, i za nju i za mene ima neprocenjivu vrednost, jer ovakvu tkaninu više nigde ne možete naći, sa ponosom govori naša sagovornica.
Nacrte za vez, šeme i mustre danas je gotovo nemoguće naći, kaže gopođa Vida. Nekada su se nacrti za vez na platno prenosili tzv. trukovanjem, a gospođa Vida mustru na platno prenosi precrtavanjem šeme na platno. Kaže da je ranije bilo puno časopisa za ručni rad, koji su objavljivani sredinom prošlog veka sa uputstvima za najpopularnije bodove i šemama koje je bilo lako kopirati. Ako vas vez ičemu može naučiti, onda je to strpljenje, kaže Vida Dabić.
“Ja uživam da vezem, najviše ranom zorom uz jutarnju kafu. Teško je reći koliko je vremena potrebno da bi se izvezla jedna mustra, a još teže koliko kilometara konca utrošite tokom rada. Ono što je najteže, to je odrediti cenu jednog ručnog rada, na koji utrošite sate i sate rada. Zato ja svoje radove ne prodajem.
Tradicionalni vez ima svoju budućnost. Da se ovaj vredan zanat sačuvao od zaborava staraju se Udruženja za očuvanje narodne baštine, a jedno od njih je i Udruženje žena “Naše zlatno doba” iz Ćuprije, čije članice kroz različite kreativne radionice prenose i dele svoja znanja u pletenju, šivenju i vezu mlađim generacijama. Na njihovu inicijativu, radionice veza i makramea, održavane su i u seoskim mesnim zajednicama, a svoje rukotvorine vredne dame iz Ćuprije, izlažu na mnogobrojnim sajmovima domaće radinosti širom Srbije.
