22 Oct UMETNOST PREPLITANJA VRBOVOG PRUĆA
Korparstvo, proizvodnja ukrasnih i upotrebnih predmeta od industrijske vrbe, zahvaljujući majstorima starog zanata, još uvek opstaje u Pomoravskom okrugu. Proizvodi korparsko-pletarskog zanata su mnogobrojni, od različitih korpi za pijacu, cveće ili veš, preko pletenih boca raznih oblika i veličina, stalaža, raznih ukrasnih proizvoda do garnitura za sedenje.
Jedan od aktivnih zanatlija koji se bavi korparstvo je Svetislav Milanović iz sela Lovci nadomak Jagodine, koji se ovim zanatom bavi više od pola veka. Višedecenijsku tradiciju preplitanja vrbovog pruća, nasledio je od svoj dede i oca, u čijoj je radionici od malena provodio najviše vremena.
“Kao i svaki drugi zanat, i za korparstvo je potrebno vreme, trud i strpljenje, ali i ljubav. Još kao dete posmatrao sam oca kako spretno prebacuje pruće, i malo po malo, ubrzo sam i sam počeo da pletem korpe, Naravno, prvo sam morao da ovladam nožićem i makazama, koji su osnovni alat koji pletari koriste, kaže Svetislav.
Postupak izrade jedne korpe, počinje nabavkom materijala za rad, u ovom slučaju vrbovih šiba. Za izradu proizvoda korparsko-pletarskog zanata od vrbovih šiba najkvalitetnija je sorta Amerikan, zbog elastičnosti i čvrstoće, i što je veoma važno, tokom kvašenja i oblikovanja u kalupima zadržava željeni oblik. Pored popularne tzv. “Amerikanke”, korpari u Pomoravlju koriste i pruće žute vrbe, koja se može naći na našim prostorima.
Pored noža, za izradu proizvoda koriste se i makaze, kojima se vrbov prut seče na određenu dužinu, klješta koja služe za zatezanje i izvlačenje pruta tokom pletenja, šila različitih veličina za bušenje, čekići i naravno kalupi na kojima se oblikuju proizvodi.
“Ne postoji korpa koju ja ne znam da ispletem, niti postoji korpa za koju ja nemam kalup ili šablon. Za jedan dan, kad sam bio mlađi, pleo sam i po pet-šest korpi, a danas, ispletem tri-četiri, ističe naš sagovornik, kome na put da očuva ovaj zanat, ne staju ni njegove godine, a ima ih 73.
Osim toga što plete korpe, Svetislav Milanović izrađuje i opletene staklene balone, u kojima se skladišti vino i rakija. Kaže da je veoma ponosan što je uspeo da ispoštuje jednu specifičnu porudžbinu i isplete balon od 60 litara.
Žali što se mladi ne interesuju za ovaj zanat, i kaže da je rad da svoje znanje prenese, kako se ovaj stari zanat ne bi ugasio.
A da ipak ima nade za njegovim očuvanjem, pokazuju učenici Osnovne škole u Belušiću kod Rekovca, kojima veštinu pletarstva prenosi niko drugi, no direktor škole Nenad Mijajlović.
Učenička zadruga „Zlatne korpice“ Osnovne škole „Dušan Popović“ u Belušiću jedina je u Srbiji u okviru koje đaci uče pletarski zanat, koji je nekada bio veoma zastupljen u Levču. Nekada je skoro svaka kuća u Levču plela korpe, a najviše se plelo u Belušiću, Brajnovcu, Dragovu i Opariću i malo u Sekuriču. Bilo je čak 17 otkupnih stanica, a cena svake korpe je bila zagarantovana, i novac je isplaćivan odmah po predaji.
Pionirski projekat i želju direktora, koji se i sam bavi korparstvom, deca su prihvatila sa oduševljenjem. Učeničku zadrugu za sada čine tri učenika sedmog razreda, ali direktor planira da naredne školske godine konkuriše za sredstva kod Ministarstva prosvete i da ima najmanje 20 đaka. Kada dobijemo sredstva od Ministarstva prosvete, kupićemo pruće i organizovati prodaju korpica. Sve što zaradimo, davaćemo deci koja nemaju novac za ekskurziju, đačku kuhinju i slično – navodi Mijajlović i dodaje da na teritoriji Srbije, a možda čak i bivše Jugoslavije ne postoji učenička zadruga koja se bavi pletarstvom.
