14 Oct PRAŠKA KREDITNA BANKA
Širenje češkog kapitala van granica čeških zemalja, a samim tim i u slovenske zemlje kako unutar Austrougarske monarhije tako i van njene teritorije, nije bio samo znak prestiža, konkurentnosti i snažne pozicije čeških zemalja. To je bilo značajno i u pogledu jačanja opšteslovenske uzajamnosti, ekonomske i buduće političke saradnje. Naravno, češkom kapitalu je bilo lakše da proširi svoje delokrug na slovenske zemlje pod Austrougarskom, odnosno na Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu, nego van granica Monarhije, na Srbiju i Bugarsku.
Pored bankarskog kapitala, krajem 19. i početkom 20. veka u Srbiju su pristizala i češka industrijska preduzeća, koja su u prvo vreme samo izvozila svoje proizvode i nisu ovde osnivala svoja predstavništva. Uvoz iz čeških zemalja automatski je potpadao pod proizvode uvezene iz Austrougarske, zbog čega se zapravo ne zna koliki je bio procenat uvoza češke robe pre Prvog svetskog rata.
Razvoj događaja u Carinskom ratu koji je Kraljevina Srbija vodila sa Austrougarskom od 1906. do 1911. godine i zaštita pojedinih industrijskih proizvoda, u prvom redu šećera, obezbedili su dugoročnu orijentaciju češkog kapitala u ulaganje u srpku industriju šećera. Češki bankari su brižljivo izučavali i pažljivo pratili razvoj događaja na srpskom tržištu. Već 1910. godine u Beogradu je, upravo kao rezultat podrobnog istraživanja srpskog tržišta, otvorena filijala Češke kreditne banke. Vrlo povoljna agrarna sirovinska baza Srbije i mogućnosti njenog intenziviranja, tražili su odgovarajuće mesto za lokaciju druge po redu fabrike šećera u Srbiji. Odluka je bila da to bude Ćuprija, zbog svog geografskog položaja i saobraćajne infrastrukture, ali i plodne zemlje pogodne za sađenje šećerne repe.
Inicijativu za pregovore o davanju koncesije za izgradnju fabrike šećera u Ćupriji podneo je češki inženjer Rudolf Picka, koji je najpre pregovarao sa češkom Živnostenskom bankom, koja ga je odbila, da bi se zatim okrenuo Praškoj kreditnoj banci. Fabrika šećera u Ćupriji osnovana je 1911. godine sa 80% kapitala u vlasništvu Praške kreditne banke, a 20% u vlasništvu preduzeća Ćirković & Komp. iz Beograda i Braće Minh iz Paraćina.
Drugi veliki projekat banke bila je kupovina pivare Mihajla Mike Kosovljanina u Jagodini, njeno pretvaranje u akcionarsko društvo, modernizacija i transformacija u efikasno i ekonomski prosperitetno preduzeće. Ova pivara je osnovana 1912. godine. Brzo je modernizovana što je u narednim godinama pred početak Velikog rata donelo odlične rezultate.
Pored navedenih aktivnosti, Praška kreditna banka se posvetila i drugim malim projektima koji podržavaju češko-jugoslovensku ekonomsku saradnju, razvoj jugoslovenske privrede, a podržavala je i stvaranje dobrih češko-jugoslovenskih odnosa. Ovo je uključivalo finansijsku podršku aktivnostima čehoslovačke zajednice, kao i aktivno učešće mnogih njenih radnika u ovom udruženju. Zaposleni u Praškoj kreditnoj banci, i Česi i Srbi, bili su u velikom broju zastupljeni u čehoslovačkim udruženjima. Pored redovnih aktivnosti, najistaknutiji predstavnici banke bili su vrlo aktivni u društvenom i kulturnom životu češke zajednice. Među njima se ističe ime Karela Husnika, dugogodišnjeg direktora Praške kreditne banke koji je na toj funkciji bio od 1923. do 1933. godine. Još jedan vrlo značajan predstavnik banke bio je Rihard Škarka, čija je vila u Beogradu važila za jednu od najlepših u međuratnom periodu. Anglo-čehoslovačka banka i Češka trgovačka banka spojene su sa Praškom kreditnom bankom i od 1930. godine se preduzeće zvalo Anglobanka.
