11 Sep ZANATSKI KORENI POMORAVLJA
Srbija je oduvek bila zemlja zanatlija. Nekada su se dobre zanatlije poštovale, poput visoko školovanih ljudi, jer je život varoši i sela bez njihove umešnosti i usluga, bio nezamisliv. Imati zanat u rukama, značilo je da nikada nećete ostati gladni. Zanat se odvajkada ljubomorno čuvao u porodici i prenosio sa kolena na koleno. Viđenije zanatlije obučavale su učenike i svoje naslednike, koji su stečeno znanje i veštine nadograđivali vremenom, onako kako su se sredstva za rad menjala a tržište tražilo nešto novo.
Danas, o starim zanatima govorimo sa aspekta očuvanja tradicije i narodne baštine, jer je većina njih na ivici odumiranja. Upravo zato cilj projekta Zanatski koreni Pomoravlja” je da predstavimo javnosti svu raskoš, umešnost i neophodnost opstanka starih zanata, njihovu evoluciju i primenu u savremenom svetu.
Abadžija, jorgandžija, klonfer, fišeklija, samo su neki od zanata koju sa naših prostora nestali sredinom prošlog veka. Na prostoru Pomoravskog okruga, zanati su se razvijali u skladu sa potrebama ljudi, pa je tako najviše bilo drvodelja, pintera, kovača, čamdžija, pletara, kožuhara. Ovi zanati, opstali su i do današnjih dana, ali u nešto drugačijem obliku. Svakako, umešnost ručne izrade predmeta, daleko je zahtevnija, pa su ovi proizvodi i dalje na ceni.
Kako bi ohrabrilo zanatlije da nastave da neguju tradiciju, Ministarstvo privrede Republike Srbije, klasifikovalo je stare zanate i omogućilo preduzetnicima da dobiju sertifikate u oblasti tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. Neke od delatnosti koje se, u skladu sa propisima, smatraju starim i umetničkim zanatima su grnčarska, kazandžijska, jorgandžijska, sapundžijska, slikanje na tekstilu i slično.
Kroz projekat “Zanatski koreni Pomoravlja” predstavićemo vam stare zanate Pomoravlja, ljude koji su ovih ovih godina ispeli sa sačuvaju svoju porodičnu tradiciju i ne dozvole da se zanat koji im je ostavljen u amanet zaboravi, na koji način svoje proizvode plasiraju i kakva je njihova primena u svakodnevnom životu, a istovremeno edukujemo širu populaciju, o važnosti očuvanja nematerijalne kulturne baštine našeg naroda.
