08 Oct VERA NIKOLIĆ(1948-2021)
Najveća jugoslovenska atletičarka svih vremena, svetska rekorderka i jedna od znamenitih Ćupričanki, rođena je u despotovačkom selu Grabovici 1948. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u Ćupriji gde je učestvovala na školskim takmičenjima u atletici. Kada je sa 13 godina pobedila na školskom krosu, legendarni atletski trener Aca Petrović, inače profesor geografije, predložio joj je da sarađuju.
Posle samo godinu dana, Verin talenat i stručnost Ace Petrovića dali su rezultate. Vera je počela da pobeđuje na krosevima širom Srbije i Jugoslavije. Tako je sa 14 godina postala prvakinja države na 600 metara, posle pobede nad poznatom atletičarkom Dinama iz Zagreba, Dubravkom Čingir. Bila je juniorka čijim su se rezultatima, i još više mogućnostima, svi divili. Naredne 1965. godinena prvenstvu Balkana u Atini, iako još nije bila punoletna, pobedila je u kategoriji seniorki i postala najmlađa atletičarka koja se okitila zlatnim odličjem u ovom takmičenju.
Septembra 1966. godine, sa nepunih 18 godina učestvovala je na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvojila prvo mesto, rezultatom 2:02,8 pobedivši favorizovanu i iskusniju Mađaricu Žužu Sabo.Ovog slavnog momenta skromna Vera Nikolić se prisetila rečima:
„Došla sam da uđem u finale. Aca mi je rekao: Samo trči i sve će biti u redu! Dok sam se zagrevala sve sam mislila da će doći moj trener i nastavnik geografije Aca Petrović i reći mi da ne moram da trčim… Osetila sam glad. Posle malog ubrzanja pomislih: E, sada će mi neko doneti parče hleba sa medom. Onda je došla trenerova žena i donela mi cveće. Da budem iskrena, pet metara ispred cilja bilo je prilično teško.“
Nakon dočeka u jugoslovenskoj prestonici, Ćuprija joj je priredila veličanstven doček. U centru grada se okupilonekoliko hiljada ljudi. Ovo je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju. Zbog tog uspeha, mlada atletičarka je dobila nadimak Zlatna Vera. Krajem godine je po izboru lista Sport proglašena za sportistkinju godine u Jugoslaviji.
Dugo očekivani jul 1968 godine, doneo je senzaciju na londonskom „Kristal palasu“. U, može se reći, direktnom okršaju sa najvećom nadom britanske atletike Lilijan Bord, zlatna Vera je postavila svetski rekord na 800 metara rezultatom 2:00,5. Konzervativna londonska štampa bila je zatečena pobedom jugoslovenske ateltičarke. Međutim, Vera Nikolić je vrlo brzo prihvaćena kao svetska prvakinja.
Svetski rekord koji je Vera postavila, bio je nedodirljiv naredne tri godine.Nakon nestvarne pobede u Londonu, usledilo je još jedno veliko takmičenje – Olimpijske igre u Meksiku. Proglašenu za prvog favorita ovog takmičenja, Veru je pobedio ogroman pritisak javnosti, te je odustala u polufinalnoj trci. Koliko je ovaj neuspeh uticao na nju, svedoči činjenica da je ubrzo napustila Ćupriju i prešla u Atletski klub „Dinamo“ iz Zagreba kod slavnog trenera Lea Langa. Na narednom Evropskom prvenstvu u Atini 1969. godine osvojila je bronzanu medalju. Dve godine kasnije, 1971, na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju još jednom se popela na tron osvojivši zlatno odličje.Na poslednjem takmičenju pre prestanka profesionalnog bavljenja atletikom, Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, Vera je osvojila peto mesto, sa novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5. Reprezentativni dres nosila je ukupno 82 puta. Oborila je 13 državnih rekorda i 18 puta bila prvakinja Balkana.
Profesionalnu atletsku karijeru okončala je 1974. godine i zaposlila se u jednoj zagrebačkoj opštini kao činovnik. Posle raspada SFRJ sa porodicom se vratila u Srbiju. Doselila se u Kruševac i u tamošnjem atletskom klubu je radila kao trener do 2007. godine.
Vera Nikolić je zadužila srpsku i jugoslovensku atletiku i proslavila Atletski klub „Moravu“ iz Ćuprije. Posle duže bolesti, preminula je na Vidovdan 2021. godine. U znak sećanja i zahvalnosti, Atletski klub „Morava“ i Sportski savez Ćuprije ustanovili su atletski miting u čast Vere Nikolić, koji se od prošle godine održava u Ćupriji.Vera Nikolić je bila i ostala najveća srpska i jugoslovenska atletičarka i legenda kraljice sporta. NJeno ime ostaće zlatnim slovima upisano u istoriji ćuprijske, srpske i jugoslovenske, ali i svetske atletike, kao jedno od najslavnijih u čitavom 20. veku.
