15 Aug DUALNO OBRAZOVANJE – UVOD I ZNAČAJ DUALNOG OBRAZOVANJA
Dualno obrazovanje je deo sistema srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju i izgrađuju znanja, veštine i sposobnosti i kompetencije u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja.
Dualni model obrazovanja u Srbiji se kao pilot projekat sprovodio od 2017. godine, da bi njegova potpuna primena u srednjim stručnim školama u Srbiji, počela 1. septembra 2019. godine, usvajanjem Zakona o dualnom obrazovanju. Dualno obrazovanje predstavlja samo jedan od načina realizacije srednjeg stručnog obrazovanja i predstavlja njegov integralni deo, a ne odvojen i zaseban sistem. Ovaj sistem školovanja, usmeren je na kreiranje dualnih obrazovnih profila u srednjim stručnim školama, a ne na kreiranje dualnih škola, pa tako, srednja stručna škola, može obrazovati učenike i sprovođenjem različitih dualnih i obrazovnih profila koji nisu dualni.
Ono što je ključna razlika između dualnog i nedualnog obrazovnog profila u srednjem stručnom obrazovanju jeste što se u dualnom obrazovnom profilu učenici obrazuju i kroz učenje kroz rad, koje čini od 20% do 80% od ukupnog broja časova stručnih predmeta, u skladu sa odgovarajućim planom i programom nastave i učenja. Druga ključna razlika jeste što se za ovo učenje kroz rad, učenicima isplaćuje naknada za svaki sat proveden u učenju kroz rad, u neto visini od najmanje 70% minimalne cene rada. Kada se govori o kompanijama koje učestvuju u dualnom obrazovanju, one moraju da ispune zakonom, za to propisane uslove.
Pre šest godina, dualno obrazovanje bilo je veliki izazov. Statistički podaci govore da je tada na teritoriji Srbije, svega osam škola sa 150 učenika bilo uključeno u dualni sistem obrazovanja, za čijim je , potrebu iskazalo 25 kompanija. Dosadašnji trend porasta interesovanja učenika za školovanjem po dualnom modelu obrazovanja nastavlja se i tokom školske 2024/2025. godine, s obzirom da rezultati upisa pokazuju da je skoro 85 procenata ponuđenih mesta od strane privrede, popunjeno posle prvog upisnog kruga.
Od prvih koraka u razvoju dualnog modela obrazovanja u Srbiji do danas se u našoj zemlji školovalo, i još uvek se školuje, više od 10.500 učenika za neki od 65 dualnih obrazovnih profila u 150 škola u 52 grada i opštine koje su do sada uspostavile saradnju sa oko 700 kompanija, podaci su Privredne komore Srbije.
“I pre uvođenja dualnog obrazovanja, u našem obrazovnom sistemu, u skladu sa nastavnim planom i programom, u srednjim stručnim školama, a naročito na trogodišnjim obrazovnim profilima, učenici su imali veliki broj časova praktične nastave, koja se pretežno realizovala u školskim radionicama ali i kod poslodavaca. Potreba da se obrazovni sistem prilagodi potrebama privrede, a naročito kada su deficitarna zanimanja u pitanju, bio je inicijalna kapisla za razvoj dualnog obrazovanja, istakla je Prof. dr Gabrijela Grujić, direktor Kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS.
Svi su otvorili svoja vrata, svi govore o jednom proširenom porodičnom okruženju, što znači da mladi ljudi prepoznaju taj potencijal i da mogu da razviju, pored svoje stručnosti i te neke veštine, timski duh, kritičnost, samopouzdanje prema sopstvenom znanju, da vrednuju na drugačiji način svoje znanje, da su oni uvaženi, da se njihovo znanje poštuje, i da više nemaju tu vrstu prelaska iz sveta učenja, obrazovanja u svet rada, već da je to neki logičan sled.
Koristi dualnog obrazovanja za poslodavce su višestruki. Naime, poslodavci koji imaju učenike u dualnom obrazovanju neće imati potrebu da prilikom zapošljavanja novih radnika izdvajaju znatna sredstva za organizovanje dodatnih obuka ovih radnika, jer buduće zaposlene mogu odabrati među učenicima koji su učenjem kroz rad u njihovim objektima već stekli potrebna stručna znanja i veštine. Na taj način se smanjuju troškovi selekcije novih kadrova i skraćuje se vreme uvođenja u posao novog radnika.
Sam koncept dualnog obrazovanja, zakonom definisano učenje kroz rad, ukazuje na to da mladi ne samo kroz formalno obrazovanje nego i kroz učenje kroz rad, obezbeđuju sebi stalno napredovanje i usavršavanje. Treba napomenuti da se dualno obrazovanje uveliko sprovodi u nekoliko opšina u Pomoravskom okrugu, a kao izuzetan primer dobre prakse i sprovođenja dualnog obrazovanja navodim opštinu Ćuprija i kompaniju Standar furniture, u kojoj se dualni sistem obrazovanja kroz rad, sprovodi nekoliko godina unazad.
Svakako veliku ulogu u implementaciji dualnog sistema obrazovanja ima država, pa je tako Vlada Srbije usvojila je krajem prošle godine Uredbu o podršci dualnom obrazovanju. To znači da će svi koji upišu deficitarne smerove, bez obzira da li imaju praksu u kompaniji ili ne primati mesečno po 5.000 dinara. Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje kaže da je značajna podrška od 5.000 dinara koju će dobijati svaki učenik koji upiše deficitarno zanimanje. Dodaje da je važno da učenici znaju da će taj iznos dobijati tri ili četiri godine koliko traje školovanje, plus iznos koji će dobijati za praksu u kompaniji.
U svakom slučaju, dualno obrazovanje polako pušta korenje u Srbiji, u kojoj smanjuje broj nezasposlenih nladih ljudi, koji posle završetka školovanja lakše dolaze do posla, uglavnom u firmama u kojima su bili tokom školovanja.
