21 Oct DR DRAGICA POPOVIĆ ŠEĆEROV (1893-1960)
Jedna od prvih žena lekara u Ćupriji između dva svetska rata bila je dr Dragica Popović Šećerov. Rođena je u Banatskom Krsturu 8. jula 1893. godine od oca Aleksandra i majke Jelisavete. Četvorogodišnju osnovnu školu završila je u rodnom mestu, a naredna četiri razreda u Višoj devojačkoj školi u Segedinu. Srednju školu je završila vanredno polažući predmete iz sedmog i osmog razreda u Novom Sadu, Beču i Budimpešti.
Posle završene srednje škole, 1912. godine upisala je Medicinski fakultet u Budimpešti. Krhkog zdravlja, Dragica se tokom studija dva puta razboljevala od tuberkuloze. Lečila se u Davosu u Švajcarskoj i krajem 1919. godine nastavila studije medicine u Pragu. Diplomirala je 1921. godine posle čega se vratila u rodno mesto, koje je po završetku Prvog svetskog rata ušlo u sastav jugoslovenske države.
Prva služba dr Dragice bila je u bolnici u Bečkereku, danas Zrenjaninu, posle čega 1922. godine prelazi u Beograd u Drugu internu kliniku. Vrlo vredna i darovita, bila je unapređena u asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1924. godine. Dok je radila na Drugoj internoj klinici upoznala je mladog lekara dr Žiku Popovića, sa kojim se 1924. godine venčala.
Sa svojim suprugom, dr Živojinom Popovićem 1926. godine dolazi u Ćupriju. Pošto je ubrzo po dolasku u varoš na obali Morave, dr Žika postavljen za upravnika bolnice, dr Dragica je postala šef Internog odeljenja iste bolnice. Istovremeno je bila i šef Infektivnog odeljenja osnovanog nekoliko godina ranije. Zahvaljujući njoj, u sklopu Internog odeljenja otvorena je nova moderna klinička laboratorija. Uporedo sa poslom u bolnici, dr Dragica je radila i privatnu praksu. Tako je bilo do 1928. godine kada je postala opštinski lekar. Ova lekarska funkcija u jednom malom mestu kakva je bila Ćuprija, bila je izuzetno odgovorna. Tako je za vreme velikih epidemija zaraznih bolesti, naročito šarlaha, dr Dragica vršila vakcinaciju dece u ćuprijskim školama.
Bila je izuzetno aktivna i u društvenom životu Ćuprije. Pomagala je razna udruženja i pojedince. Upisana je kao veliki dobrotvor Ženske podružnice, sa prilogom od 1000 dinara za izgradnju nove zgrade Ženske zanatske škole 1927. godine. U istoj školi je nekoliko godina držala nastavu iz predmeta higijena i to besplatno.
Tokom Drugog svetskog rata radila je kao privatni lekar i primala pacijente u svojoj kući u Kursulinoj ulici, koja je pored ordinacije imala i dobro opremljenu laboratoriju. Prema nekim navodima, tokom rata je potpuno besplatno lečila pacijente, zbog čega ju je ovdašnje stanovništvo često pominjalo u pozitivnom kontekstu. Kada se rat završio, vratila se na rad u ćuprijskoj bolnici i 1952. godine biva postavljena za honorarnog šefa Internog odeljenja i šefa Infektivnog odeljenja. Na tim pozicijama je radila do svoje smrti.
Bila je aktivan član Srpskog lekarskog društva, za koje je objavila nekoliko naučnih radova. Posle Drugog svetskog rata bila je jedan od osnivača Podružnice „Pomoravlje“ sa sedištem u Ćupriji. Preminula je 1. maja 1960. godine ostavivši za sobom supruga Živojina i ćerke Jelisavetu i Milanu. Znamenita dr Dragica ostaće upamćena kao jedna od prvih žena lekara u Ćupriji koja je svojim radom umnogome doprinela razvoju interne i infektivne medicine, ali i celokupnog medicinskog centra u moravskoj varoši.
