11 Oct DALIBORKA STOJŠIĆ
Daliborka Stojšić spada u red najpoznatijih i najvoljenijih žena socijalističke Jugoslavije. Po zanimanju je teoretičar književnosti i piše poeziju. Bavila se muzikom, glumom, modelingom i šou biznisom. Rođena je u Ćupriji 1944. godine u čuvenoj češkoj koloniji u blizini fabrike šećera. I sama je potomak vrednih Čeha koji su živeli i radili u Ćupriji. Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u rodnom gradu. Kao dete bavila se mnogim vannastavnim aktivnostima među kojima muzikom i mnogim sportovima, što je u Ćupriji onog vremena bilo sasvim normalno, budući da je popularnost sporta kod mlađih generacija stalno rasla. Kao dete, bavila se plivanjem. Kao članica Plivačkog kluba „Radnički“ bila je šampion Srbije u disciplini 100 metara prsno u pionirskoj kategoriji. Takođe je završila Nižu muzičku školu „Dušan Skovran“. Kasnije se preselila u Beograd i upisala Filološki fakultet.
Za Daliborkinu karijeru i život uopšte, presudna je bila 1968. godina. U godini velikih studentskih protesta u Evropi i Jugoslaviji, u kojima je i Daliborka učestvovala, dogodili su se nesvakidašnji momenti. Te godine je učestvovala i pobedila u Izboru za mis Jugoslavije održanom u hotelu Palisad na Zlatiboru. Iste godine predstavljala je svoju zemlju na takmičenju za najlepšu ženu sveta, popularnom Miss Universe održanom u Majamiju, na kome je nagrađena laskavom titulom mis fotogeničnosti. Zanimljivo je da je ovo bilo prvo takmičenje za mis sveta na kome je Jugoslavija učestvovala.
Posle ovog uspeha, Daliborkina popularnost u Jugoslaviji je neprestano rasla. Najpre se oprobala u kinematografiji. Igrala je glavnu ulogu u ostvarenju „Presađivanje osećanja“ iz 1969 godine, da bi se zatim pojavila u manjim epizodnim ulogama poput TV serija „Profesionalci, „Obraz uz obraz“, „Sedam plus sedam“, „Sviju srca miljenica“ i dr.
Da je posedovala i raskošan talenat za muziku, Daliborka je pokazala već te čuvene 1968. godine kada je za PGP RTS snimila ploču sa popularnim hitovima „Lolita“, „Luda sam zbog vas“, „Zemlja koju ću pronaći“ i „Sve ima svoj kraj“. Svoju muzičku karijeru je nastavila nastupajući u muzičkoj grupi „One i oni“. Ovaj zanimljivi muzički sastav osnovan 1970. godine mnogi nazivaju jugoslovenskom verzijom vanvremenske grupe Aba. Pored Daliborke, ovaj izuzetno popularni kvartet činili su Minja Subota, Lidija Kodrič i Žarko Dančuo (isprva Boba Stefanović). „One i oni“ su dugi niz godina bili u vrhu popularnosti jugoslovenskog šou biznisa. Nastupali su širom Evrope i između ostalog u Sovjetskom Savezu, što je vrlo malom broju inostranih muzičkih sastava pošlo za rukom.
Posle raspada ove muzičke grupe osamdesetih godina, Daliborka Stojšić je nastupala samostalno i snimila nekoliko muzičkih albuma za PGP RTS. Neke od njenih najpoznatijih numera su „Hej momo ubava“, „Kiše su slutile naš rastanak“, „Pesmo, ljubavi moja“ i dr. Zajedno sa čuvenim Mićom Orlovićem i Dunjom Lango vodila je muzički festival „Beogradsko proleće“.
Početkom ovog veka Daliborka se povukla iz javnosti i posvetila književnosti. Njena prva zbirka pesama „Lutka koja govori“ objavljena je 2017. godine. Da je ova zbirka pesama bila izuzetno kvalitetna i popularna govori i činjenica da je za nju recenziju napisao akademik Matija Bećković. Objavila je još dve zbirke pesama: „Vuk od srebrne kiše“ i „Prividna daljina“. Učestvovala je na nekoliko književno-naučnih tribina, od kojih je možda najznačajnija „Žena – ikona crkve i blago sveta“ iz 2016. godine u kojoj je govorila zajedno sa akademikom Vladetom Jerotićem.
Najlepša Jugoslovenka svih vremena, multitalentovana Daliborka Stojšić mnogo je više od lepotice, pevačice i tv voditeljke. Bila je i ostala ikona jugoslovenske pop kulture i njena koja je u svakoj prilici sa ponosom isticala svoje poreklo koje vodi do Ćuprije.
