30 Dec Manastir Preradovac – Mir za duše “prerađene”
Iako je većina manastira u Levačkom kraju, ušuškana međ šumovitim obroncima Gledićkih planina, ljubomorno čuvajući svoj spokoj i mir, blagosloveći sve one koji svoj mir u njima i pronalaze, prvi pogled na obrise manastira Preradovac, koji stameno sa uzvišice istoimenog brda , nadgleda okoliš ostaviće vas gotovo neme. Ne tražite reči, kojima biste da opisali lepotu, blagorodnost i neobjašnjivi spokoj, koji manastrski kompleks širi. Samo udahnite i dajte očima, duši i srcu da upiju mir i blaženstvo.
Manastir Preradovac je podignut u 12. veku i prema skromnim istorijskim izvorima i dosadašnjim istraživanjima, njegov nastanak i postojanje vezano je za manastir Kalenić. Leži na omanjoj zaravni na brdu Preradovac, na nadmorskoj visini od 384 metra, opasan plodonosnim oranicama i nepreglednim vinogradima razasutim po stranama Lekitskog brda, Lepojevačke kose lazi i Oparićke doline trska. Veruje se da je podignut u plodnim kalenićkim vinogradima i da su u njemu boravili monasi koji su radili na njima. Služio im je kao mesto gde su održavali molitve tokom obrade vinograda, kad se od napornog rada “prerade”.
Ne postoje precizni podaci kada je crkva podignuta, ali je postoji zapis da je je crkva obnavljana i 1861. godine osvećena od Mitropolita srpskog Mihaila, a u samom hramu se nalazi ploča sa natpisom da crkvu podiže 1871. godine Episkop užički Joanikije Nešković. Kroz burna vremena, ova svetinja često je bivala rušena, zapuštena ali je ponovno svetlo ugledala nakon prve obnove, 1971. godine, a bogomolja je posvećena Svetom kralju Stefanu Prvovenčanom, čije su mošti tokom turske najezde sklanjane u ovu svetinju.
Prva obnova preradovačke crkve počela je 1995. godine, a rekonstruisan hram Episkop šumadijski Sava, osvetio je na dan hramovne slave, zaštitnika Svetog Simona Monaha 7. oktobra. Ženski manastir posvećen Svetom Simonu, što je bilo monaško ime srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, postaje od 2023. godine, kada su Preradovačkoj crkvi vraćeni i zemljišni posedi na kojima je podignut manastirski vinograd.
Crkva je podignuta na dve vode, nema “kube”, sa širokim zidovima. Vrata na hramu su niska, što je onemogućavalo vojnike da ulaze i oskrnave ga. Zidan je lomljenim kamenom u donjem delu, a opekom u gornjim zonama, i utegnut živim krečom. Krov je dvoslivan, crkva je omalterisana i obojena u belo. Jasno izdvojene dve faze zidanja kao da predstavljaju dve različite zamisli izgradnje crkve. Mada je u osnovi trolist, gornji deo od opeke predstavlja nevešt pokušaj da se osnova zasvede kao jednobrodni objekat, bez kupole.
I ovde zapravo počinje naša lična priča o manastiru Preradovac. Priča o tome, koliko duhovnosti i razumevanja, može da isijava iz lica koje prvi put srećete, a koje vas gotovo svojom širinom, sposobnošću i blagošću, produhovljuje u samo nekoliko reči. Igumanija manastira Preradovac je mati Tekla, koja je sa svojim šestočlanim sestrinstvom na čelu hrama od februara 2023. godine. Sa setom nam pokazuje staru fotografiju manastira, kakvim ga je zatekla kada je uz blagoslov njegovog Preosveštenstvo Episkopa šumadijski Gospodina Jovana, prvi put kročila na manastirsko tle. Oronula građevina ni približno ne podseća na ono što je sada, i tek tada shvatimo da je ime Tekle, prve ranohrišćanske misionarke i propovednice, odabralo jednu čistu dušu, dušu koja kako nam sama reče ”radi po božjem blagoslovu” i ništa je neće sprečiti da uz Božju pomoć, nastavi da podiže ovo sveto mesto.
Manastir je u potpunosti rekonstruisan i freskopisan nakon njenog dolaska 2023. godine. Kaže da je po prvom dolasku u manastir, bila zatečena onim što je videla. Ruina bez prozora, vrata, ali je uz božju pomoć, uz blagoslov vladike Jovana, i pomoć ljudi iz čitavog sveta, uspela da podigne jedan od najlepših manastirskih konaka, zvonik, uradi veliki kameni potporni zid, uvede podno grejanje u svim objektima i iznova freskopišu crkvu, u kojoj dominiraju freske Svetih Nemanjića.
U crkvi se baštini čestica mošti mati Anastasije iz Studenice, Počajevsku majku Božju, čestica svetitelja iz Optinske pustinje, čestica svete Tekle, petrahija Svetog Jovana Šangajskog.
Manastir i ceo kraj je okružen mnogobrojnim vinogradima, voćnjacima, kao i oranicama. Manastir poseduje 22 hektara zemlje, od čega 6 hektara pod vinogradima, koje trenutno iznajmljuju. Čitav manastirski kompleks funkcioniše u sprezi sa prirodom, jer gde god da se okrenete videćete prelepe vinograde i voćnjake, obradive oranice i omanje šumarke, a negde u daljini, nazire se ikristalno čist snegom prekriven vrh Rtnja.
Mati Tekla kaže da sve više naroda svoj molitveni mir pronalazi u Preradovcu. Raduje je što sve više mladih, upravo ovde prionalazi širinu za svoju teskobu i traži savete od monahinja. Svakog jutra i večeri u crkvi se obavljaju bogosluženja, i sveta liturgiju na crveno slovo i vikendom.
-Narod se oduvek okupljao oko svetinja, i zato ih treba graditi i obnavljati, govori mati Tekla. Kaže da je po blagoslavu vladike putovala po vascelom svetu, i sakupljala prihode da obnovi manastir i izgradi manastirski konak. Iako joj je zdravlje bilo ozbiljno narušeno, kaže da je ništa neće omesti da nastavi da po Božjem blagoslovu, podiže ovaj sveti hram.
