04 Nov ЦРКВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ЂОРЂА У МИЈАТОВЦУ
Село Мијатовац налази се на регионалном путу Параћин-Јагодина, и по својој географској локацији најближе је Ћуприји. Пресудан утицај на развој ове области и њених насеобина, па тако и Мијатовца, имао је Цариградски друм, Виа милитарис, Царски пут или тзв. Моравски пут, који је водио из централне Европе преко Србије и Поморавља до мале Азије, и био је најзначајнија саобраћајница у средњем веку на Балканском полуострву која је спајала Београд са Истанбулом.
Због близине Велике Мораве, и честог плављења, село је неколико пута мењало локацију, али је одувек важило за једно од најмногољуднијих села општине Ћуприја. У центру села на главној раскрсници, смештени су сви важни објекти за живот села, школа, вртић, сеоски дом, амбуланта и црква посвећена Светом великомученику Георгију.
Село дуго није имало цркву. Стари записи кажу да је пре више од стотину година негде у Селишту, на месту где се некада село налазило, постојала сеоска црква. Зуб времена учинио је своје, и овај објекат нестао је са лица земље, па на његово постојање данас само подсећају приче старијих мештана и остаци развалина за које народ верује да припадају некадашњој цркви. Пре изградње сеоске богомоље, мештани Мијатовца све обреде обављали су у цркви у суседном селу Мајуру, па је тако одувек постојала потреба да се у селу изгради богомоља.
Иницијатива за изградњу цркве покренута је пре другог Светског рата, али су прилике у земљи биле такве да се са њеном изградњом није ни започело. Ни након другог Светског рата, у тешким послератним годинама изградња цркве у селу није се ни спомињала, да би на иницијативу мештана, готово три деценије након тога, почетком деведесетих година, били постављени темељи сеоске богомоље.
Црква Светог великомученика Ђорђа налази се у центру села и припада моравском стилу градње. Порта је пространа и уређена, са изграђеним летњиковцем и чесмом. Изграђена је 1992. године, добровољним прилозима метана који живе у селу или се налазе на привременом раду у иностранству. Освећење храма Св. великомученика Георгија обављено је у недељу 1. октобра 2006. године.
На освећењу је, поред епископа шумадијског Господина Јована, саслуживао и епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије уз свештенство и монаштво шумадијске, браничевске и будимљанско никшићке епархије. У Часну трпезу су постављени делићи моштију св. арх. Стефана, св. вел. Георгија, св. муч. Харалампија и св. цара Уроша.
Епископ шумадијски Господин Јован одликовао је парохијског свештеника Бобана Сеновића правом ношења црвеног појаса.
Након Литургије додељена су признања за несебичан труд и залагање појединаца око изградње храма. Додељена су три ордена Вожда Карађорђа и то: проф. академику Хаџи Милутину Стојковићу, Момчилу Тодоровићу и Игору Вучковићу, као и седам епископских грамата.
На улазним вратима цркве налази се икона заштитника села и сеоске славе Светог Ђорђа, док унутрашњост није у потпуности фрескописана. Осликавање богомоље урадио је фрескописац Далибор Станковић из Јагодине, а фрескописање је по благослову епископа Јована шумадијског започето по изградњи објекта.
