28 Oct ЦРКВА СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ У КРУШАРУ
Црква Светог пророка Илије у Крушару, припада Епархији браничевској Српске православне цркве, и има улогу спомен-костурнице из Првог светског рата, једне од свега пет те врсте у Србији, у којој почивају мошти незнаних бранитеља положаја у близини села Крушара приликом повлачења српске војске 1915. године.
Црква је подигнута 1936. године а освештана, две године касније, 1938. године, на празник Светог Романа. Иницијатива за изградњу цркве потекла је у време његове светости патријарха Српског Варнаве и његовог преосвештенства епископа Браничевског Вемјамина, трудом свештеника и народног посланик из Струге, пароха Ћупријског и Крушарског, Стојана Ст. Крстића, залагањем краља Петра првог Карађорђевића и његове мајке Марије, и свих мештана Крушара.
За почетак изградње везује се неписана легенда и прича коју генерације свештеника и верника, преносе са колена на колено, о постојању цркве Светог Романа у атару села, чије остатке већ 90 година још увек нико није пронашао. Наиме, прича каже да је 1932. године, калуђер са Свете горе на пропутовању овим крајевима, уручио писмо Живојину Величковићу, мештанину овог села, преносећи му да ово писаније, са Свете Горе преда Црквеном одбору села Крушар. Читким рукописом, мастилом у писму је писало: “Црквеном одбору села Крушар, Пронађите темеље ваше старе цркве Светог Романа, повише села, преко пута забрана.” Нико није знао где се црква налази, нити да је на том месту икада постојала. Решени да испуне овај аманет, мештани су се упутили код Јеврема Пантића, у то време најстаријег мештана села, да га приупитају зна ли он где се остаци цркве налазе. Како им на питање није одговорио, већ их подржа да наставе да траже стару богомољу, Јеврем Пантић, поклони селу своју најлепшу ливаду у центру села, да се на њој подигне света црква док се остаци старе не пронађу.
Црква је посвећена Светом Илији, али је освештана на празник Светог Романа, како би подсећала мештане да не одустану од тражења остатака некадашње богомоље.
Цркву окружује пространа порта, у којој је дародавац Јеврема Пантић и сахрањен, а оно што сваком вернику пада у очи је високо узрасла и разграната винова лоза, која се успиње уз стуб на улазу у цркву. По причи најстаријих Крушараца, винову лозу је након постављања темеља, на улазу у свети храм посадила унука Јеврема Пантића, и та лоза се одржала и до наших дана. Иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се осим обрезивања, никаква друга нега не указује, што представља велико чудо Божије.
Црква Светог пророка Илије има улогу спомен-костурнице из Првог светског рата, једне од свега пет те врсте у Србији. Скоро 80 година, спомен костурница није била отворена за посетиоце. На иницијативу чланова месног црквеног одбора, протојереја Милорада Поповића, пароха Крушарског и мештана Крушара, коју је подржала локална самоуправа, и благослов епископа Браничевског Игнатија, костурница је отворена у оквиру обележавања 100 година од ослобођења Ћуприје у Првом светском рату.
У спомен костурници, према налазима антрополога чувају се посмртни остаци петоро незнаних војника – бранитеља положаја у близини села Крушара приликом повлачења српске војске 1915. године и приликом наступања 1918. године. Приликом реновирања костурнице није пронађена ни једна идентификациона плочица, односно матрикула војника. Са земним остацима ратника, похрањени су један бајонет и један прстен.
Унутрашњост цркве Светог пророка Илије у Крушару.
