Sveti trifun - Slava vinogradara i vinara - Ćuprija.net
15867
post-template-default,single,single-post,postid-15867,single-format-standard,bridge-core-2.1.1,ajax_fade,page_not_loaded,,paspartu_enabled,overlapping_content,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-19.8,qode-theme-bridge,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.1,vc_responsive
 

Sveti trifun – Slava vinogradara i vinara

Sveti trifun – Slava vinogradara i vinara

Svima dobro poznat datum 14. Februar kod nekih proslavljan kao krsna slava Sveti Trifun, kod drugih kao Dan zaljubljenih a kod vinara kao Dan vinogradara i vinara.

SVETI TRIFUN je živeo u trećem veku posle Isusa Hrista u malom selu Kampsadi u Frigiji. Poticao je iz veoma siromašne porodice, pa je da bi sebi obezbedio komad hleba čuvao guske bogatih meštana. Jedna od mnogih legendi kaže da je još kao mali imao veliku Božju blagodat da isceljuje ljude ali i stoku od raznih bolesti i da izgoni zle duhove.

U nekim područjima ga zovu Sveti Tripun, Zarezač, Zarezojlo ili Orezač.

Na dan Svetog Trifuna vinogradari uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika, odlaze u svoje vinograde i po prvi put u toj godini orezuju lozu koju zalivaju starim vinom. Smatra se da će vinogradi tako povratiti svoju snagu posle duge zime i razbujati se na proleće.

Ponekad se u vinogradima priredi i ručak na koji se pozivaju slučajni prolaznici. Takođe, postoji verovanje da Sveti Trifun štiti sela od grada I poplava, te da je čuvar i drugih useva sem vinograda.

Ovaj praznik se posebno slavi u vinogradarskim krajevima Pomoravlja, Šumadije i Vojvodine jer se smatra da je ovaj svetac zaštitnik vinograda i useva od raznh štetočina.

Takođe, postoji verovanje i da sa ovim danom počine proleće, budeći prirodu i ljubav kod ljudi.